Raspisan konkurs za kratku priču "Vukašin Conić"

   LESKOVAC - Porodica književnika Vukašina Conića (1935 - 1980), autora romana Daleki beli putev...

MS udruženje: "Ja imam prava na ljubav i sreću"

LESKOVAC – U leskovačkom Kulturnom centru, sinoć je, povodom Svetskog dana obolelih od multipla sk...

Narodni muzej: Tajne arheoloških depoa

ЛЕСКОВАЦ - У присуству великог броја посетилаца синоћ је у Народном музеју Лесковац отворена изл...

  • Raspisan konkurs za kratku priču "Vukašin Conić"

    utorak, 06 jun 2017 16:12
  • MS udruženje: "Ja imam prava na ljubav i sreću"

    sreda, 31 maj 2017 09:21
  • Narodni muzej: Tajne arheoloških depoa

    sreda, 17 maj 2017 08:57

Danilo Kocić: "Zagonetna reč", priča

petak, 13 januar 2017 09:29 Napisao 

U životu se uglavnom igraju epizodne uloge. A i to je nešto. Bržim življenjem još više starimo! Ima dosta reči, malo je onih pravih. A bez njih nema ni reči! Ni simbola vremena ni prostora. Mi i u snu često bežimo ispred nekih!

Posle pete-šeste čaše, ima uslova da uslede glupe šale i tada postaje najveselije! Vreme pristiže za nove dogodovštine. Stvaralaštvo je kao vladanje: u početku je blagoslov, na kraju postaje greh! Uvek se traga za iznenađenjima, za neotkrivenim istinama, što nas tera da dosetki dodamo koju novu, lepu, ali i zagonetnu reč!

Kako da znamo da smo na kraju, jer je možda odavno bio kraj, a da to nismo ni primtili, ali kako da znamo da je to bio početak? Trenutak prolazi i sa njima sva značenja koja nosi.

Neko  je za sve nas i tuga i opomena, a spremnost i sposobnost nisu uvek najbolja preporuka. Treba znati šta je lepota, a šta je mudrost. Nije lako razlikovati ni to – ni lepotu mudrosti, ni mudrost lepote!

Možda je pristiglo vreme da se izvrši popis svih naših privida. Samo prazan papir je naša slobodna teritorija!

Prošlost, prošlost, neupotrebljiva prošlost! Samo nešto što je bilo ili je moglo biti. Mi smo već odvedeni. Možda se više nećemo ni vratiti! Prirodno stanje je stanje sumnji! Varajući druge, zavaravamo sami sebe. To je možda deo neke urođene neumitnosti, deo privida i stvarnosti između onoga što već postoji i onoga što se nameće. Nešto je dijalog. I jeste i nije. Počinjemo kao svojevrsne neznalice, a potom neko od nas postane zarobljenik biblioteke.

Divno, naivno vreme, treba uvek obnoviti. Nekada su promene takve da sve ostaje isto. I tuga ostaje katkad jedini čovekov izbor. Zaboraviti vreme znači zaboraviti mostove prošlosti i buduća nadanja. Pisari su prvi besmrtnici ljudskog roda, oni preko kojih ljudi postaju bića vremena. Oni su najčešće registrovali ono što se zbivalo bez najave i reda, u životu raspevanom u okvirima običnog ljudskog veka. Čuvanjem tragova i sećanja nastali su naši istinski treptaji. Možda vremenom ne bi trebalo ništa čitati, samo pisati i to, kako bi rekli filozofi, pisati ne pišući ništa!

Snevamo o onome što je nemoguće i iza vidljivog traganja za nevidljivim. Nije čudno što neke ljude teško prepoznajemo u tamnoj kafanskoj noći dok druguju s neznancem. Neko se bori perom, neko ćutanjem! I primercima bezvrednog života.

Stalno govorimo o opsesiji smrti, a ne pominjemo opsesiju životom. Mnogi su, u stvari, zaraženi smrću, jer tako je hteo život. I velike žalosti ne moraju biti istine, kao što velike istine nisu uvek žalosne. Samotnici su moćnici, ali i među dangubama ima samotnjaka. Često smo umorni; nismo dorasli svojim idejama. Glupost prevodimo po sopstveoj gluposti.

I blagim izrazima često prekoračujemo svoja ovlašćenja! Trudim se da ostavim u amanet svoj dijalog sa sobom i svojim davno zaboravljenim vremenom!

 

DANILO KOCIĆ

 

Danilo Kocić rođen je 4. septembra 1949. godine (selo Dadince, Vlasotince). Kocić je profesor književnosti i diplomirani pravnik. Kao stipendista Kosova i Metihije, (1972/73) bio je profesor Ustava SFRJ i Srpskog jezika u Gimnaziji „Braća Ribar“ (Istok). Radio je i kao profesor književnosti u Gimnaziji „Stevan Jakovljević“ (Vlasotince).

Kocić je bio novinar i urednik u prištinskom dnevnom listu „Jedinstvo“ 1977/1978. godine, a zatim je tri decenije radio kao novinar - dopisnik Politike iz Leskovca i juga Srbije. Jedan je od osnivača (bio je i predsednik) Udruženja pisaca Leskovca i stalni saradnik „Pomaka“.

Kocić je član Saveza književnika u otadžbini rasejanju (SKOR).

 

KNJIŽEVNI RAD:

Romani: Izabrani život (Iz beležaka mojih dana, Leskovac 1997), Izabrana tišina (Slučaj novinara Koste Danilovića, Leskovac 2000), Izabrani dani (Leskovac 2012); Izmaglice (Leskovac 2016), Autobiografija – vreme senki, I deo (Leskovac 2016); Izabrani spisi – slikanje memorije (I) (romani, priče, pesme, stručni radovi, Leskovac 2016);

Zbirke pesama i priča: Čudna lađa (Leskovac 1987), Dnevnik na raspustu (Leskovac 2002), Govor kamena (Leskovac 2004), Pesma ženi (Vlasotince 2007); Nevreme – priče iz zavičaja (Leskovac 2016);

Studije: Leskovački pisci – tragovi i traganja, I-II (Leskovac 2015, 2016); Humor u delima pisaca leskovačkog kraja (Leskovac 2016), Govor Leskovca i juga Srbije (Leskovac 2016);

Priređivački rad: Leskovački pesnici – tragovi i traganja (Panorama leskovačkog pesništva 1944 – 2014), Leskovac 2015. godine.

Dobitnik je brojnih priznanja, a 2016. godine dodeljena mu je Oktobarska nagrada Leskovac za izuzetan doprinos novinarstvu i pručavanju leskovačke književnosti, odnosno za dvotomnu studiju Leskovački pisci – tragovi i traganja I-II, prvo izdanje 2015, drugo 2016. godine (oko 2.000 strana velikog formata).

 

Pročitano 239 puta

Ostavi komentar

Proverite da li ste uneli sve potrebne informacije gde je naznačeno (*). HTML kod nije dozvoljen.

Prelistavanje.rs Leskovac.biz