Raspisan konkurs za kratku priču "Vukašin Conić"

   LESKOVAC - Porodica književnika Vukašina Conića (1935 - 1980), autora romana Daleki beli putev...

MS udruženje: "Ja imam prava na ljubav i sreću"

LESKOVAC – U leskovačkom Kulturnom centru, sinoć je, povodom Svetskog dana obolelih od multipla sk...

Narodni muzej: Tajne arheoloških depoa

ЛЕСКОВАЦ - У присуству великог броја посетилаца синоћ је у Народном музеју Лесковац отворена изл...

  • Raspisan konkurs za kratku priču "Vukašin Conić"

    utorak, 06 jun 2017 16:12
  • MS udruženje: "Ja imam prava na ljubav i sreću"

    sreda, 31 maj 2017 09:21
  • Narodni muzej: Tajne arheoloških depoa

    sreda, 17 maj 2017 08:57

Danilo Kocić: "Putnik prema zvezdama", priča

ponedeljak, 09 januar 2017 11:53 Napisao 

Možemo li pretvoriti naše slabosti u naše prednosti? Pa i kada čovek nešto piše uzgred, to je svojevrsna „margina vremena, margina življenja“. I to su naše male ljudske slabosti i naše velike drame svakodnevlja!

Biti neslobodan do slobode ili slobodan do neslobode! Nije to samo igra reči već je, pre svega, igra života i njegovog smisla. Može se raditi bez pamćenja, ali je to onda iluzija. Odnos klasičnog i novog je, u stvari, odnos memorije i novog. Uzbudljivo je kada se shvate ljudi iz dalekih vekova. Ti davnašnji stvaraoci nisu mogli da zamisle naše vreme, ali mi pokušavamo da shvatimo njihovo doba.

Proces i smrt! Smrt je samo postepeno okupiranje ljudskog bića nestankom sa prostora življenja. Samo trenutak ljudskog kraja!

Čovek počinje da umire kada prstiže zaborav. Dok ima stvaralaštva, tog zajedničkog snevanja, život pokazuje svu svoju raskošnost boja. Zaboravljamo događaje i ljude, ne čujemo se do kraja. Obično posle velikih ljubavi dolazi zaborav ili sumnja. Biti opčinjen u bolu znači živeti životom svoga srca.

Sreća postoji i onda kada sa nekima, koji su vam toliko dragi, podelimo iste slučajnosti i iste ljudske nedaće, jer svima dolazi isti svršetak!

Kada je kralj Midas, posle dugotrajnog napora, najzad ulovio legendarnog Silena, o kome se, između ostalog, verovalo da zna odgovore na sva pitanja ovoga sveta, odlučio je da upita sledeće:

- Koja je najveća sreća dostupna smrtniku!?

Silen je odgovorio:

- Da se nikada nije rodio!

Midas je dopunio pitanje:

- Ali, ako se već rodio, šta je za njega najveća sreća?

- Da umre što pre!

Kasnije, istorijska dešavanja ponešto su promenile ovaj Silenov iskaz. Vremenom je ljudska sreća postala zavisna ne samo od toga da li se čovek rodio, nego i gde se rodio, a zatim ko ga je rodio, da bi se kasnije umešao u splet okolnosti na koje je mogao da deluje lično!

Živeti svoju filozofiju znači živeti sa svojim uverenjima. Da li smo se mudro postavili prema životu? Mnogi često krenu putem koji vodi ka visokom društvu, a na kraju završe na sporednim životnim stazama sa osećanjem gorčine. Vredi li se uopšte izlagati zanosima sreće i gorčini mogućih poraza ili ići sigurno i lagano po ravnici računajući na male dobitke. Dešava se da neko neočekivano dobija sve, a drugi istovremeno izgubi sve. Ali, to su izuzeci na koje se ne sme računati!

Mnogi filozofi, pesnici, novinari... spremni su da kažu da su svi bogovi mrtvi! Ono što može biti crno u našim životima nisu toliko stvari koje nam se dešavaju same po sebi već način na koji na njih reagujemo!

Uvek je najbolje ono što je najbolje, ali da biste to i utvrdili, dugo je potrebno čitanje samoga sebe, čak i kada sami sebe obmanjujemo.

- Pevajte kada vam se peva, ali istinu govorite uvek. Možda je i celi ljudski život sazdan od malih prevara i još manjih lukavstava. I kada se desi da sami sebe prevarite, ponekad vam se učini da ste dobro postupili. Lakše vam je kada drugima nanesete neku malu, ljudsku neprvdu! - govorio je Pesnik kroz smeh koji je otkrivao lukavstvo.

On bi tada dodao, citirajući po sećanju nekog svog kolegu, pesnika, da kada se stvaralac sav prepusti lažima, njega napuštaju i um i talenat! Zato bi dopričao:

- Ne dozvolite da vas ubije duh zaborava, ali ne ubijajte duh slobode, duh svojih skrivenih,  čestitih namera! Mnoge priče su odavno ispričane, ali ne prestaju da nas uzbuđuju. Borba protiv života koji nije bio život, protiv onoga što jedva bejaše nalik, možda je samo deo gorkog sna koji kopira trenutak našeg postojanja! - kazivao bi Pesnik.

Posle pijanstva dolazi otrežnjenje. I naš sud o vremenu! Kako je lepo rekao pesnik: Umrećeš kada počneš da sumnjaš u svoje ideale!

To je i deo biblijske poruke. I radujemo se i u isto vreme tugujemo zbog drame iz nekih davnih dana svoje mladosti. Svako najviše u svom nadanju ceni svoje životne drame i silinu svojih emocija!

Čovek tako često, ali i tako uzaludno, budi neka sećanja. Od nemoći beži u neko novo spasenje, u drugi, tuđi život, pokušava da otkrije neku tajnu, koja je duboko skrivena, a tajnovita je i za njega samog.

Svi na neki način imamo svoje uspomene, svoje voljene gradove, sela, svoje ljubavi, svoje zavičaje. Prave ili izmišljene. I svi na svoj način sanjamo da će doći „ono vreme“, a mudri ljudi kažu da to dolazi, ako uopšte jednoga dana pristigne, sa godinama koje otkucavaju poslednje trenutke ljudske postojanosti.

Zar prema našoj stvarnosti ne stoji stvarnost mita kao večnosti, neizmenljivi i vanvremenski odsjaj tragedije sa onoliko značenja koliko ih dopušta vidljiva, ali u isto vreme skrivena sadržina mita o ljudskoj postojanosti i ljudskom nestajanju.

Svevremenska je težnja ljudi za nedokučenim, željenim, a neostvarenim. Otkrivanje prošlosti je, kako bi rekao jedan pisac, „definisana budućnost.“ Razotkrivanje „cele prošlosti“ je nemoguća, pa zato pisci, u stvari, govore o njenom duhu. Fakta po sebi ne otkrivaju duh vremena i život. Minuli vekovi svedoče da ništa nije večno, pa ni naši životi. Svest o svojoj prošlosti i trajanju je važna da bi se razumeo bar isečak ljudskog života.

Gde stižemo određeno je ponajpre onim odakle krećemo. Kraj je, zapravo, u samom početku. Početak u sebi ima i kraj. Biti putnik prema zvezdama, zar to nije san svih nas? I kada se to ne ispuni, počinje remećenja našeg uobičajnog mira. Naše odluke često nisu ispisane našom slobodnom voljom već su rezultat spleta mnogobrojnih okolnosti na koje ne možemo sami da utičemo. Kada čovek nešto učini što nije po njegovoj volji, ne bi trebalo previše da se kaje. Nešto je bilo, desilo se i tu nema kajanja!

Opet mi je blizak jedan pisac: Ni grobari ne umiru ništa lakše samo zato što su bliži smrti. Lekari takođe. Ne verujem u nevolju kao isključivog učitelja života. Možda i sreća može čoveka nečemu naučiti. Treba biti prihvaćen i prihvatiti ono što vam se nudi ako je razumljivo i blisko vašem duhu i vašem poimanja vremena. Postoji prošlost bez koje se ne može i koju ne biste voleli da imate. Život se gubi ako se ne živi na pravom mestu. Katkad nismo kadri ni sebe da razumemo; najteže je kada nerazumevanjem drugih ne razumemo ni samoga sebe.

Današnje vreme nema vremena. I to me podseća na jednu istočnjačku priču o mravu i Meki. Pošao mrav u Meku, sretne ga drugi mrav i pita:

- Gde ćeš?“

- Idem u Meku! – odgovori.

- Budalo jedna, tvoj hod je tako spor, a razdaljina beskrajno duga, nemoguće je da stigneš do Meke, umrećeš na putu!

- Neka, odgovori mrav, ali ću umreti na svom putu!

Živimo li, u stvari, u nekoj vrsti dvostrukog i zagonetnog života. Sa snovima i noćnim morama. Vremena se brzo menjaju, ali sadržine razgovora ostaju uglavnom iste. Trudimo se da ne prihvatimo laž, a ona nas svom silinom bombarduje. Odbijamo da ćutimo, jer se pribojavamo slučajnosti. Oduvek su nam bliski ljudi mladalačkog duha čiji su domovi stalno otvoreni za sve.

Ako sve bude samo pseći lavež, vetar će ga odneti i nikakvog efekta neće biti. Vreme, pošteno vreme, to je duboko u nama. Mnogi ljudi čine grešku verujući da mogu da pobegnu od nevolja. U svakodevnim ljudskim obrtima ima nečega i od ovog kriznog vremena, ali i da nije tegobno, bilo bi ljudske drame.

Mnogi žele da napišu knjigu o trajanju, koja će trajati. Uvek je sa nama osećaj neke lokalne mitske poruke, i uvek težimo da otkrijemo univerzalna značenja života.

Vreme ostavlja na nas tragove, a mi njemu ne možemo ništa.

Kad ostavljamo malo, to nije mnogo, ali nešto više od ničega!

 

DANILO KOCIĆ

Danilo Kocić rođen je 4. septembra 1949. godine (selo Dadince, Vlasotince). Kocić je profesor književnosti i diplomirani pravnik. Kao stipendista Kosova i Metihije, (1972/73) bio je profesor Ustava SFRJ i Srpskog jezika u Gimnaziji „Braća Ribar“ (Istok). Radio je i kao profesor književnosti u Gimnaziji „Stevan Jakovljević“ (Vlasotince).

Kocić je bio novinar i urednik u prištinskom dnevnom listu „Jedinstvo“ 1977/1978. godine, a zatim je tri decenije radio kao novinar - dopisnik Politike iz Leskovca i juga Srbije. Jedan je od osnivača (bio je i predsednik) Udruženja pisaca Leskovca i stalni saradnik „Pomaka“.

Kocić je član Saveza književnika u otadžbini rasejanju (SKOR).

 

KNJIŽEVNI RAD:

Romani: Izabrani život (Iz beležaka mojih dana, Leskovac 1997), Izabrana tišina (Slučaj novinara Koste Danilovića, Leskovac 2000), Izabrani dani (Leskovac 2012); Izmaglice (Leskovac 2016), Autobiografija – vreme senki, I deo (Leskovac 2016); Izabrani spisi – slikanje memorije (I) (romani, priče, pesme, stručni radovi, Leskovac 2016);

Zbirke pesama i priča: Čudna lađa (Leskovac 1987), Dnevnik na raspustu (Leskovac 2002), Govor kamena (Leskovac 2004), Pesma ženi (Vlasotince 2007); Nevreme – priče iz zavičaja (Leskovac 2016);

Studije: Leskovački pisci – tragovi i traganja, I-II (Leskovac 2015, 2016); Humor u delima pisaca leskovačkog kraja (Leskovac 2016), Govor Leskovca i juga Srbije (Leskovac 2016);

Priređivački rad: Leskovački pesnici – tragovi i traganja (Panorama leskovačkog pesništva 1944 – 2014), Leskovac 2015. godine.

Dobitnik je brojnih priznanja, a 2016. godine dodeljena mu je Oktobarska nagrada Leskovac za izuzetan doprinos novinarstvu i pručavanju leskovačke književnosti, odnosno za dvotomnu studiju Leskovački pisci – tragovi i traganja I-II, prvo izdanje 2015, drugo 2016. godine (oko 2.000 strana velikog formata).

 

 

Pročitano 239 puta Poslednji put izmenjeno ponedeljak, 09 januar 2017 12:01

Ostavi komentar

Proverite da li ste uneli sve potrebne informacije gde je naznačeno (*). HTML kod nije dozvoljen.

Prelistavanje.rs Leskovac.biz