Raspisan konkurs za kratku priču "Vukašin Conić"

   LESKOVAC - Porodica književnika Vukašina Conića (1935 - 1980), autora romana Daleki beli putev...

MS udruženje: "Ja imam prava na ljubav i sreću"

LESKOVAC – U leskovačkom Kulturnom centru, sinoć je, povodom Svetskog dana obolelih od multipla sk...

Narodni muzej: Tajne arheoloških depoa

ЛЕСКОВАЦ - У присуству великог броја посетилаца синоћ је у Народном музеју Лесковац отворена изл...

  • Raspisan konkurs za kratku priču "Vukašin Conić"

    utorak, 06 jun 2017 16:12
  • MS udruženje: "Ja imam prava na ljubav i sreću"

    sreda, 31 maj 2017 09:21
  • Narodni muzej: Tajne arheoloških depoa

    sreda, 17 maj 2017 08:57

Leskovačka pesnikinja Marina Đorđević

sreda, 02 novembar 2016 11:29 Napisao 

LESKOVAC - Marina Đorđević živi u selu Gornje Stopanje sa roditeljima, koji su joj oduvek velika podrška. Trenutno je apsolvent na Filozofskom fakultetu u Nišu, Odsek za sociologiju.

Pisanjem se bavi relativno kratko, ali je oduvek volela da čita. San joj je da radi u prosveti, jer misli da je obrazovanje mlađih generacija jedna od najvažnijih i najodgovornijih profesija koje postoje.

Marina Đorđević objavila je zbirku pesama “Tajni dnevnik Pikove dame” (Presing izdavaštvo, 2016).

 

Dnevnik

 

Htela bih da zapamtim svaki detalj naših dana,

da uslikam svaki tvoj osmeh široki,

da mu se divim dok sam sama,

da ga očekujem do nekih narednih zajedničkih sati.

 

Kad bih mogla, napravila bih našu fioku,

tu bih sve lepe reči tvoje smestila,

stalno gledajući krišom u nju,

prilistavajući najlepše poklone koje sam ikad dobila.

 

Kad bih umela da slikam,

naslikala bih sreću u boji tvojih očiju.

kad bih mogla da pevam,

samo tvoje ime bi sevalo veseleći me tužnu.

 

U jednu knjigu bih opisala svaki tvoj dodir,

a da knjiga bude tajna.

čuvala bih tvoje poglede od pogleda drugih,

pazeći da ih ne ukradu, da budu samo moja uteha sjajna.

 

 

Polovine

 

Nije više isti ritam,

ne pratiš me, ne pratim te,

niže se za greškom greška,

ne prati nas melodija,

ima samo mnogo buke.

Ne čujemo jedno drugo od nje.

 

Po postelji nam se prsti mimoilaze.

Hladno je i slutim daljinu među nama.

Ne, ti me grliš i dalje,

odljubljena je ova nova praznina.

Telo ti je blizu mog, osećam ti dah na vratu,

samo puki nagoveštaj da poverujem da si blizu.

 

Ne lomi nas.

Kao suvi prut ćemo,

pod pritiskom tvoje ravnodušnosti,

jednom za svagda, pući.

 

Ne gasi nas.

Vatra smo,

jedna suza, teška kao pljuskovi,

dovoljna je da nas jeza okovima zarobi.

 

Ne diži ruke od nas.

Ima dosta posla,

ali vredećemo, videćeš,

možemo uspeti.

 

Ne seci nas.

Tek smo počeli,

da se stapamo, da stvaramo celinu.

Ne želim više nikad, bez tebe, polovina biti.

 

 

 

Pročitano 200 puta Poslednji put izmenjeno sreda, 02 novembar 2016 16:18

Ostavi komentar

Proverite da li ste uneli sve potrebne informacije gde je naznačeno (*). HTML kod nije dozvoljen.

Prelistavanje.rs Leskovac.biz