Slem - Nikola Milićević, novinar: Miodrag Veličković, izlaganje

ЛЕСКОВАЦ - (PanoramaPress.016) - Никола Милићевић, познати лесковачки новинар, главни уредник Нове...

Slem: Dragan Radović o Slobodanu Kostiću Kosti

ЛЕСКОВАЦ – (PanoramaPress.016) - Драган Радовић, познати лесковачки песник, књижевни критичар, есе...

Saša Z. Stanković: Dobročinstvo porodice Koste Ilića Mumdžije

ВЛАСОТИНЦЕ - (PanoramaPress.016) - Саша З. Станковић, професор Власотиначке гимназије, познати пис...

  • Slem - Nikola Milićević, novinar: Miodrag Veličković, izlaganje

    sreda, 22 novembar 2017 13:59
  • Slem: Dragan Radović o Slobodanu Kostiću Kosti

    sreda, 22 novembar 2017 11:18
  • Saša Z. Stanković: Dobročinstvo porodice Koste Ilića Mumdžije

    sreda, 22 novembar 2017 11:12

Promovisana zbirka mr Zorana Jovanovića "Nit"

utorak, 01 novembar 2016 08:06 Napisao 

VLASOTINCE – U organizaciji Narodne biblioteke „Desanka Maksimović“ sinoć je u Vlasotincu promovisana zbirka pesama „Nit“ (objavljena 2015. godine) poznatog leskovačkog pesnika, pripovedača i aforističara mr ekonomskih nauka Zorana Jovanovića.

Pored autora i direktora Narodne biblioteke Srbe Takića, o stvaralaštvu mr Jovanovića govorila je profesorica književnosti Ana Jović, a kao gošća književne večeri predstavila se Marina Đorđević svojom prvom zbirkom pesama „Tajni dnevnik Pikove dame“.

Zoran M. Jovanović rođen  je novembra 1969. godine, radi u „Pošti Srbije“ na mestu glavnog saradnika u službi za poštanske usluge. Magistar ekonomskih nauka od 2010. godine, a pisanjem se bavi od 2006. godine.

Jovanović je nagrađen na brojnim konkursima za poeziju: u Subotici 2009. na konkursu Književnog kluba Irodalmi za pesmu na temu Vino-Boemi-Romi, konkursu USKOR-a „Dragan Žigić“ 2012. godine osvojio prvu nagradu za poeziju, u Vlasotincu na konkursu na temu „Vino-grožđe“, 2011. godine, pohvaljen, u Barajevu, na  konkursu za rodoljubivu, ljubavnu i  misaonu poeziju – Olovko ne ćuti, 2012. godine, pohvaljen, na konkursu „Jadarski Odisej“ izdavačke kuće Poeta, osvojio specijalnu nagradu za  rodoljubivu poeziju 2013. godine, na konkrusu Književnog luba Sokolovo pero, 2013. godine, dobio treću nagradu, na konkrusu u  Ćupriji, osvojio povelju „Bata Žderić“ za pesmu napisanu u glosi. Jovanović je osvojio i brojne nagrade na konkursima aforističara: na konkursu "Milovan Ilić Minimaks" u Novom Sadu,  3. nagrada, 2011. i 2013. godine, na konkursu „Olovko ne ćuti u Barajevu“  za 2011. godinu osvojio 1. nagradu i 2012. treću nagradu, na konkursu KK „Dušan Matić“ u Ćupriji za 2012. godinu osvojio 1. nagradu i na konkursu u Ćupriji 2011. godine pohvaljen. Na konkursima za kratku priču takođebio veoma uspešan: u Leskovcu 2010. godine na konkursu „Vukašin Conić“ pripala mu je druga nagrada, u Apatinu, na  konkursu „Miodrag Borisavljević“ pohvaljen za priču „Moj hrast“. Na pesničkom maratonu i susretima pesnika osvojio drugo mesto po oceni žirija publike na pesničkim susretima u Aleksincu 2012. i treće mesto po oceni žirija publike na Poetskoj pozornici u Ćupriji 2012. godine. Bio je veoma uspešan i na međunarodnim književnim konkursima: Specijalna nagrada, Karamanovi Poetski Sredbi, Radoviš, Makedonija 2012. godine. Pohvaljene su mu kratke priče i pesme poslate na konkurse u Barajevu, Konjuhu, Apatinu, Ćupriji i Žitištu. Pesme i priče objavljivane su u zbornicima radova: Rudnička Vrela 2010, 2011, 2012, Garavi Sokak 2010, Žubori sa Moravice 2009 i 2010, Panonski Galeb, Leptirica u Ćilibaru, Ćirilica slovo srpskog lica 2010 i 2011, 2012, 2013, Ćirilica ogledalo srpske duše 2011, 2012, 2013. godine. Između dva sveta 2011. i 2012. godine. Jedan od autora zastupljenih u zbirkama poezije više autora "Prvi put","Ljubavni recePat", „Vetrenjača“  i „Okretanje Točkao“ u izdanju Kulturnog centra Kruševac, u časopisu za književnost, umetnost i kulturu "Pomak" i nedeljniku "Naša Reč" iz Leskovca kao i na nekoliko internet sajtova posvećenih poeziji. Priče, pesme i aforizmi objavljivane su u elektronskim časopisima za političku satiru „Žikišon“ u Srbiji i sarajevskom „MaksMinus-u“, kao i u izdanju ovog časopisa za Švajcarsku.

Peesme su mu prevođene na makedonski, portugalski, francuski, engleski i poljski jezik. Organizator Književnog konkursa i jedan od tehničkih urednika zbornika radova sa konkursa "Slapovi Vučjanke" i osnivač Književnog kluba "Parabola" u Leskovcu.

ZBIRKA PESAMA „NIT“ – Krajem 2015. godine Zoran Jovanović objavio je prvu pesničku zbirku „Nit“, u izdanju književne kuće „Medivest KT iz Niša, a predstavljena je u Knjižari „Stošić“ sredinom decembra.

Recenzent, književnica Biljana Stanojević, kaže da je pesnik uspeo da dovede poetski tekst do pesme, što znači da je umeo da se oslobodi suvišnih misli i da je načinio dobru selekciju asocijacija i napisao samo ono jedro i bitno.

Drago mi je što mogu danas,  pred vama, da govorim o knjizi pesama autora Zorana Jovanovića pod  naslovom „Nit“. Drago mi je zbog toga što se ja svakoj knjizi, a pogotovo knjizi iz naše sredine, iskreno radujem. Drago mi je i zbog Zorana čiji rad pratim i što znam kako se sada oseća, jer pretpostavljam da se oseća onako kako sam  se ja osećao kada sam imao promociju svoje prve knjige.[1]

U svetu ima puno naroda. Oni se prepoznaju po velikanima iz svojih redova, ali i po svojoj kulturi i umetnosti koju su stvorili kroz istoriju. Mi smo po ovome ostavili značajan trag u istoriji ali i u književnosti jer smo iznenadili  i dobitnika Nobelove nagrade za književnost.

Ako se u književnosti roman smatra kraljem, onda se po istim kriterijumima, pesma može smatrati kraljicom književnosti. Ali kako u životu mnogi podanici ne smatraju mnogo ni kralja ni kraljicu, tako i u književnosti mnogi čitaoci pesmu mogu smatrati ne kao kraljicu nego kao „dvorsku ludu“. No to nije ni bitno jer narodna poslovica kaže „Pametan i budala jedno isto drvo ne vide isto“.

Pošto ovde vidim mnoge članove Književnog kluba  „Poezija 016“ reću ću nešto i o tome kako treba da radite. Pišite, stvarajte, družite se, čuvajte se...  Budite iskreni i dobronamerni kritičari i prema sebi i prema drugima. Govorite iskreno šta mislite.

Da biste uspeli morati odretiti cilj kojem težite. Tu vas očekuje dug i trnovit put. Odmah, na početku, odvojite bitno od nebitnog i odredite prioritete. Izvršavajući te prioritetne zadatke budite uporni, bez obzira na svakojake prepreke i što je najvažnije imajte veru u sebe. Takmičeći se sa drugima shvatili ste da ti drugi nisu ništa posebno, i da su i oni ljudi kao vi, sa svim vrlinama i manama. Naš rad je javan  i podleže ocenama čitalaca i pozitivnih i negativnih, ali i dobronamernih i nedobronamernih. Ne uzbuđujte se mnogo zbog loših kritika. Pažljivo ih izučite i izvlačite pravilne zaključke.

Objavljujte samo ono sa čim ste vi lično zadovoljni, kao što je vaš drug Zoran uradio u ovoj knjizi. Sa ovim u vezi postoji izreka građanskog ekonomiste Adama Smita koja kaže „Ako zastanete za svakim psom koji vas laje, da ga gađate kamenjem, zaboravićete gde ste pošli.“

Ne može svaka pesma da bude remek delo. I najveći svetski i naši pesnici, koji su objavili na stotine pesama, ostali su zapamćeni među čitalačkom publikom sa po nekoliko pesama.  Uzmite samo pesnika Velimira Rajića koji je prepoznatljiv po pesmi „Na dan tvog venčanja“ . Mnogi su poznati po jednom stihu kao Miljković  „Ubi me prejaka reč“ ili Dedinac „Sve bih ti dao a nemam ništa“ ili jedna ne mnogo poznata pesnikinja koja kaže „Mislila sam da je ljubav nešto što se stalno čuva, nisam znala da nju može povetarac da oduva“.

Pesnik Zorana Jovanovića, koje su pred nama su izuzetne. One su krakte, jasne, životne, stvarne i realne.

U pesmi „Posebna“,  Zoran kaže“...A ja, boreći se sa olujom, ostao nasukan na njene grudi“ ili u pesmi „Nisam ja“ kaže „Nisam ja od onih što skupe parfeme ko poklone nose da savest umire ja ti pišem pesme čežnjive poeme o ljubavi koja iz srca izvire“. I tako može u nedogled. U svakoj ćete pronaći nešto što vas neće ostaviti ravnodušnim.

Uostalom treba verovati rencenzentu zbirke „Nit“ , književnici Biljani Stanojević: „Kada pesnik poetski tekst uspešno dovede do pesme znači da je umeo da se oslobodi suvišnih misli,  da je načinio dobru selekciju asocijacija i napisao samo ono jedro i bitno. To jeste umeće, ali i afirmacija volje koja se dostiže kroz osvetljenje svesnog i nesvesnog“. Pa na kraju kaže „Istinski sam uživala čitajući ovu knjigu, odmotavajući klupko i prateći NIT do odredišta, a gde je i kakvo je to odredište - pronađite sami. Bićete zadovoljni otkrićem istog. Stoga, toplo preporučujem ovu predivnu knjigu svim ljubiteljima pisane reči“. Naravno ovde se možda nećemo složiti svi, ali ja iznosim svoje utiske i ubeđen sam da ne grešim.

Ovom knjigom Zoran je samo dokazao ono što sam već znao o njemu: talentovan, vredan obrazovan, uporan i posle ove knjige, siguran sam skrenuće na sebe pažnju šire čitalačke publike, ali i kritike.

Ja sam pratio njegov rad i mogu vam reći košarkaškim rečnikom on je moj pik i verovatni predlog za budući prijem u članstvo u UKS, najstarije književničke asocijacije na Balkanu i u Evropi. Još neka zbirka i ja ću ga predložiti za prijem. Drago mi je što smo dobili još jednu vrednu knjigu u našoj sredini, ali i u srpskoj književnosti i što smo iznedrili jednog vrsnog pisca, za sada u našoj a vrlo brzo i priznatog u srpskoj književnosti. Zoran može da se ponosi svojom knjigom, a mi Leskovčani da se ponosimo Zoranom.

 

 

 

[1] Проф. др Драгомир Радовановић о  збирци „Нит“. 15. 12. 2015. године.  Напомена: Преносимо комплетно излагање проф. Радовановића, најплоднијег лесковачког писца.

 

 

Pročitano 778 puta Poslednji put izmenjeno utorak, 01 novembar 2016 08:08

Ostavi komentar

Proverite da li ste uneli sve potrebne informacije gde je naznačeno (*). HTML kod nije dozvoljen.

Prelistavanje.rs Leskovac.biz