Raspisan konkurs za kratku priču "Vukašin Conić"

   LESKOVAC - Porodica književnika Vukašina Conića (1935 - 1980), autora romana Daleki beli putev...

MS udruženje: "Ja imam prava na ljubav i sreću"

LESKOVAC – U leskovačkom Kulturnom centru, sinoć je, povodom Svetskog dana obolelih od multipla sk...

Narodni muzej: Tajne arheoloških depoa

ЛЕСКОВАЦ - У присуству великог броја посетилаца синоћ је у Народном музеју Лесковац отворена изл...

  • Raspisan konkurs za kratku priču "Vukašin Conić"

    utorak, 06 jun 2017 16:12
  • MS udruženje: "Ja imam prava na ljubav i sreću"

    sreda, 31 maj 2017 09:21
  • Narodni muzej: Tajne arheoloških depoa

    sreda, 17 maj 2017 08:57

Đorđe Jevtić: "Život profesiji u zalog"

četvrtak, 27 oktobar 2016 08:02 Napisao 

GRAČANICA - Pod motom “Život profesiji u zalog” u Domu kulture u Gračanici održali smo memorijalno veče posvećeno srpskim novinarima, snimateljima, fotoreporterima i drugim medijskim radnicima sa KiM.

Oni su preminuli, ubijeni ili kidnapovani obavljajući svoje radne zadatke ili umirali daleko od svoga grada čekajući da se vrte svome domu i svome poslu. Svi su oni časno radili svoj posao vezan izveštavanje o sukobima i stradanjima na KiM i svoje živote na neki način posvetili njemu. 

O našim preminulim kolegama govorili su predsednik DNKiM Budimir Ničić, generalni sekretar UNS- Nino Brajović, direktor Jedinstva Svetozar Vlahović, dugogodišnji novinari Jasmin Stojković, Stojan Jovanović i moja malenkost. Evo mog izlaganja koje je poslužilo kao uvod u potonju dvočasovnu znimljivu, na momente emotivnu priču o srpskim novinarima kojih više nema među nama:
Krajem devedesetih godina minulog veka, kada su započeli ratni sukobi na KiM u medijima na ovom području je radilo višed 500 novinara na albanskom, srpskom, turskom i romskom jeziku. Samo u medijima na srpskom jeziku radilo je oko 150, možda i više novinara, snimatelja i fotoreportera.

Pogoršavanjem političkih odnosa i bezbednosnog stanja, porastom nasilja, terora i sukoba na ovim prostorima je stvoreno vrlo teško stanje, ali profesionalno veoma izazovno. Plejada iskusnih srpskih novinara je, uz izdašnu pomoć kolega iz Beograda i drugih krajeva ondašnje Jugoslavije, tih osamdesetih i devedesetih godina dala izuzetan doprinos u predstavljanju svih relevantnih događaja, u razjašnjavanju pozadine i suštine toh sukoba. njihovih nosilaca, uz stovremeno kritičko ukazivanje na krupne greške jugoslovenske i srpske politike prema Kosovu.
A onda su NATO agresija, bombardovanje, uvođenje protektorata, dolazak međunarodne misije i progon srpskog stanovništva i sa njim svih medijskih institucija uništili sav taj resurs. Dugo, veoma dugo je posle tog bombarderskog i sveukupnog ataka na naše biće, a ne slučajno i prekidom mogućnosti rada informativnog medijskih kuća, za srpski i nealbanski živalj na ovim prostorima nastao potpunim informativni mrak. Oni su odsečeni od sveta, ostali bez osnovnih civilizacijskih uslova za žvot, bez struje, telefona, televizije, bez radija, dnevnih novina i bilo kojih drugih oblika komunikacije, što je ostavilo katastrofalne posledice. Taj mrak i ta mržnja, posebno iskaljena prema onima koji su svedočili o pravom stanju stvari, je i bukvalno pojela nekoliko naših kolega, za koje se ni posle 17 godina ne zna ni gde su, ni kako su nastradali ali se zna zašto su nastradali. Poznato je da u svim ratnim sukobima strada istina, a sa njom fizički stradaju najpre njeni protagonisti - novinari, fotoreporteri, TV snimatelji i drugi medijski radnici na terenu. 
Večeras govorimo o dve vrste stradanja i gubljenja života kao zaloga svojoj profesiji i Kosovu. Jedno je ono fizičko stradanje na licu mesta prilikom obavljanja profesionalnih zadataka, a drugo je tiho umiranje daleko od polja svoga delanja i svoga dojučerašnjeg života. 
Ja ću pokušati da primerima potvrdim ovaj drugi način stradanja. Bio sam svedok i prekida rada srpskih medija ovde i egzodusa njihovih radnika koje sam potom sretao kako izgubljeni, bez posla i sredstava za život, čeznući za svojim gradom i svojom kućom, očajavaju i psihički pucaju. 
Možda najtipičniji primer za to je smrt dugogodišnjeg novinara TV Prištine i dopisnika Ekspres Politike Vojislava Živkovića, koji je neposredno pred i za vreme rata bio predsednik SPS KiM i narodni poslanik u Skupštni Srbije. I upravo kao poslanik, on se na onoj čuvenoj sednici kada se odlučivalo da se podrži sporazum Ahtisari-Černomirdin, javno suprotstavio tom sporazumu upozorivši da on nije dobar i da će povlačenjem srpske vojske i policije sa KiM srpski narod ostati nezaštićen i izložen teroru albanskih ekstremista, pa će i on krenuti u zbeg. Zbog takvog stava Živković je smenjen sa funkcije prvog kosovskometohijskog socijaliste, zajedno sa 40 hiljada prištinskih Srba napustio Kosovo i ubrzo u Smederevu izvršio samouobistvo.
Među najvećim borcima za odbranu i očuvanje KiM u sastavu Srbije govorom i perom bio je svakako naš dragi kolega Živorad Igić. Autor desetak objavljenih i još pedesetak pripremljenih tomova hronike o KiM, Igić se i kao novinar, hroničar i kao političar svim svojim bićem zalagao za ostanak, čak i onda kada je dobio teške batine i pretnje da će biti likvidiran. Umro je u Beogradu iznenada, što bi se reklo, zdrav. Njegovoj sahrani prisustvovalo je hiljade ljudi, a njegova kuća kraj puta u Babinom Mostu dugo je služila za iskazivanje antisrpske mržnje.
Moj veliki prijatelj Milisav Milić, izvanredni srpski izveštač za radio i TV Beograd najmanje 20 godina je gradio kuću u Matarugi kod Kraljeva. Više puta mi je govorio da nimalo nije srećan zbog toga, niti misli da tamo živi. „Veruj mi, više je doživljavam kao grob a ne kao dom“. rezignirano mi je govorio. Milić je i onda kada je njegov narod otišao iz Prištine prvi pokušao da oformi srpski informativni punkt u Prištini, nažalost, bezuspešno. Otišao je u neželjenu kuću, živeo sa ogromnim žalom za Kosovo zbog čega ga je ubrzo izdao pesmejker. Kao da namerno nije hteo da ga na vreme zameni. Umesto u njegovom gradu Prištini ili na prelepoj padini rodnog sela Bukoš kod Vučitrna, sahranjen je na vrh brda iznad Mataruge, što bi se žargonski reklo, bogu iza nogu. Ni danas ne mogu da se otmem rezignaciji zbog mesta gde je zauvek ostao jedan od vodećih srpskih novinara ne samo na Kosovu.
A šta reći za Radeta Tomića, čoveka koji je za svoj narod i Kosovo izgarao i sagoreo. Nije bilo akcije, sastanaka, svesrpskih sabora i bilo kakvih drugih pokušaja sverspskog ujedinjenja zarad odbrane Kosova u kojima Tomić nije učestvovao. Bio je hrabar komentator. Umro je mlad, izvan Kosova, u stolici iščekujući u izuzetnoj napetosti ishod referenduma o onoj ustavnoj odredbi koja je posebno naglašavala da je KiM neotuđivi deo Srbije. Referendum je trajao dva dana, a Rade je prepukao u iščekivanju pozitivnog rezultata.
Niko pak nije među novinarima tako pitkije, poetski reklo bi se, opisivao Kosovo, a racionalnije o njemu razmišljao od Aca Rakočevića, Taj naš Čiča je jedan od retkih novinara koji je i posle juna 1999. ostao na Kosovu, nastavljajući da vodi bitku za ostanak naroda. Kada je uvideo da je nemoćan, otišao je tužan i rezigniran. Ubrzo je umro u Beogradu, ostavivši više sjajnih knjiga o svom Kosovu. Ovde u Gračanici je nastala njegova poslednja dokumentarističko-literarna knjiga sa tako jasnim nazivom „Strah od sutra“.
Među onima koji su ostali ili otišli pa se brzo vratili na ogromno izvorište novinarske profesije je i Mašan Bošković, reporter TVP, koji je rečju, perom i kamerom beležio najveću dramu svoga naroda. Taj izvanredni čovek i reporter dokumentarista je takođe među onima koji su svoj obol kosovski prerano platili životom.
Za pravi rad u novinarstvu na KiM najpre je potrebna hrabrost. Nju je među svima nama možda najviše posedovao Mirko Čupić, komentator „Jedinstva“. Ostaće upamćeni i njegovi dramatični izveštaji iz Prištine gde je ostao među retkima Srbima, odakle su ga bukvalno svakodnevnim pretnjama i lupnjavom u stan isterali oni o kojima je pisao. Mirkove kolumne ostale su trajno zabeležene u dvema knjigama a pred smrt je izdao i zbirku poezije sa kosovskom tematikom.
Za razliku od Čupića, Rakočevića, Milića, Boškovića, pa i Tomića, iza kojih su ostale knjige i emisije, tekstovi Miše Kikovića, pogotovu oni najbolji reporterski iz mlađih dana, teško mogu da se nađu, ali je zato on bio najomiljeniji novinar među običnim ljudima. Vrstan reporter Jedinstva i Novosti, plemenit čovek, među poslednjim prištinskim boemima, skončao je na groblju u Mladenovcu, ostavljen i zaboravljen od svih. U mojoj Sušici ga još pamte sada već pedesetogodišnjaci kojima je pre tridesetak godina bio sponzor jednog od prvih turnira u malom fudbalu i omogućio im da preko Novosti učestvuju na republičkom takmičenju.
Njegov ispisnik i po peru i po čaši Žarko Bakić bio je vrlo ozbiljan čovek, dobar urednik i poznavalac privrednih prilika, a njegov kolega i u redakciji, specijalista za poljoprivredu, Aco Čolić, takođe je otišao neprimetno.
Misteriozno je među prvima, tamo negde kraj Dunava dok je smiraj tražio u pecanju, kažu od ujeda stršljena, umro Rajko Rosić, prvi novinski filmski kritičar u Prištini. O Darinki Jevrić neću da govorim, sem da kažem da je bila živa dok je bila u Prištini, gde je godinama sa prijateljicom Mitrom Reljić odolevala svakodnevnim i svakovrsnim napadima, ali je ubrzo umrla kada je napustila Kosovo. 
Šta reći o slavnom Milovanu Vitkoviću, fotoreporteru Rilindje i Jedinstva, čoveku koji je fotoaparatom zabeležio maltene sve što se na KiM dešavalo u drugoj polovini 20. veka. Prepuštam da o njemu i mnogim drugima govore moje kolege kraj mene... 
Ovo prisećanje koje večeras učinismo treba prvenstveno da bude još jedna opomena svima nama, a posebno mladim kolegama novinarima i svim drugim medijskim radicima, da se mora uspostaviti kontinuitet u ovoj, kao i u svim drugim sferama stvaralaštva pre i posle bombardovanja i progona našeg naroda, kada je nastao rasap našeg bića, koje je razdrobljeno u više delova. 
DNKiM i UNS će kreniti u prikupljanje građe o istorijatu srpske štampe i medija na KiM. Ovo veče je neka vrsta uvoda u taj posao. Pozivamo sve koji imaju nekakvu dokumentaciju ili znaju detalje o srpskim medijim da nam to dostave.

Pročitano 184 puta Poslednji put izmenjeno četvrtak, 27 oktobar 2016 08:09

Ostavi komentar

Proverite da li ste uneli sve potrebne informacije gde je naznačeno (*). HTML kod nije dozvoljen.

Prelistavanje.rs Leskovac.biz