Sećanje na Boru Zdravkovića

ЛЕСКОВАЦ –  У Лесковачком културном центру синоћ је приређено књижевно вече ,,Сећање на Бору Здрав...

Slem - Nikola Milićević, novinar: Miodrag Veličković, izlaganje

ЛЕСКОВАЦ - (PanoramaPress.016) - Никола Милићевић, познати лесковачки новинар, главни уредник Нове...

Slem: Dragan Radović o Slobodanu Kostiću Kosti

ЛЕСКОВАЦ – (PanoramaPress.016) - Драган Радовић, познати лесковачки песник, књижевни критичар, есе...

  • Sećanje na Boru Zdravkovića

    petak, 22 decembar 2017 11:52
  • Slem - Nikola Milićević, novinar: Miodrag Veličković, izlaganje

    sreda, 22 novembar 2017 13:59
  • Slem: Dragan Radović o Slobodanu Kostiću Kosti

    sreda, 22 novembar 2017 11:18

Saša Z. Stanković: "Osam decenija Vukovog spomenika u Beogradu

četvrtak, 04 januar 2018 09:29 Napisao 

ВЛАСОТИНЦЕ (PanoramaPress) - У најновијем, децембарском броју Задужбине (Вукове), објављен је текст о "Осам деценија Вуковог споменика у Београду (1937 - 2017)" познатог власотиначког професора књижевности, писца и публицисте.

Реч је о одломку из монографије о Влади Илићу, „Први модерни градоначелник Београда“, изузетној публикацији, која је привукла велику пажњу јавности и за коју је Станковић добио највише општинско признање Власотинца. Текст преносимо у целини.

Саша З. Станковић: "Осам деценија Вуковог споменика у Београду (1937 - 2017)"

Поводом 150 година од рођења Вука Караџића, Београд је одлучио да се одужи реформатору српског језика и утемељивачу књижевности на народном језику. Тако ће 7. новембра 1937. бити одржано свечано откривање Вуковог споменика у престоници Краљевине Југославије.

На позив Српске књижевне задруге грађанство је сaкупило прилоге за споменик Вуку Караџићу, који је израдио вајар Ђорђе Јовановић. Затим је на иницијативу проф. др Александра Белића, председника Српске краљевске академије, образован Одбор за прославу дана Вуковог рођења, у који су ушли представници научних и културних установа и удружења, као и Општина Београд која је за делегата одредила председника Културног одбора Милана Костића. С обзиром да се није знало где ће се поставити статуа, Одбор за Вукову прославу обратио се Влади Илићу с молбом да Градско поглаварство одреди место где би се подигао споменик. Градоначелник је посао поверио комисији која се састала са Александром Белићем и представницима СКЗ, Павлом Поповићем и Владимиром Ћоровићем. Тако је на седници 5. јула 1937. донета одлука:

Пошто су чланови одбора упознати са тешкоћама за остварење предлога о подизању споменика пред зградом старог Универзитета и пошто су проучена друга места која би могла доћи у обзир за постављање споменика Вуку Караџићу, који је израђен трудом Српске књижевне задруге, споразумно је одлучено да је овај споменик најбоље поставити на углу Улице краља Александра и Гетеове, у Парку Ћирила и Методија.

Све се одвијало по плану, па је градоначелник Влада Илић упутио проглас Београђанима о детаљима прославе која се обелажавала  6, 7. и 8. новембра 1937. године. Сам чин откривања споменика заказан је за недељу, 7. новембра , у 11.30 часова.

Свечана седница Градског већа одржана је дан раније, а на њој су присуствовали између осталих и тадашњи министар просвете Димитрије  Магарашевић, председник Краљевске академије наука Александар Белић, председник Српске књижевне задруге Павле Поповић... Седницу је отворио градоначелник Влада Илић, који је укратко рекао о Вуковим заслугама. Исте вечери у Народном позоришту одржана је свечаност, коју је отворио професор др Владан Ћоровић, a затим је приказан богат програм инспирисан народим стваралаштвом.

Другог дана прославе одржана је служба Вуку Кара­џићу у Цркви Светог Александра Невског, после чега је извршено откривање Вуковог споменика у Студентском парку. Међу бројним народом био је сам културни и просветни врх Краљевине Југославије, а верски обред обавили су црквени представници православаца и католика. Присутнима се обратио Павле Поповић, председник Српске књижевне задруге:

 У овом свечаном тренутку наша прва мисао иде са захвалношћу онима који су помогли да се Вуков споменик подигне. Српска књижевна задруга кренула је мисао о томе, скупљала прилоге и брижљиво настојала о свему потребном. Наш одличан вајар г. Ђорђе Јовановић израдио је красно дело које представља Вука са изразитим лицем у мирном ставу човека од књиге, дело достојно и уметника и онога коме је посвећено. Београдска општина одредила је лепо место, уредила га још лепше и дала постоље уметничком делу. Напослетку српски народ има ту свој удео и тај је удео највећи. На први Задругин позив, он се одазвао свесрдно, обилато и брзо, као ретко кад у оваквим приликама. Он је дао сва средства да се Задругина мисао оствари...

Три су велике заслуге његове. Он је створио српски књижевни језик и правопис. Он је скупио и издао српске народне песме. Он је дао народно обележје српској књижевности. Сви знамо шта за једну књижевност значи стварање књижевног језика и правописа. Сви знамо коју лепоту представљају и какав утицај имају наше народне песме. Сви знамо колика је то слава и снага имати једну књижевност с правим народним обележјем. Сви, дакле, можемо одмах разумети да су те три заслуге довољне да обесмрте Вуково име.

Додајте томе да је Вуково дело имало утицаја и у целом нашем троименом народу. Књижевност наше браће Хрвата осетила је тај утицај и велики покрет хрватског препорода, један од најблагороднијих покрета хрватске повести, усвојио је Вуков језик, на тај се начин извело духовно јединство Срба и Хрвата...

Павле Поповић је затим спустио тробојку око Вукова споменика, а на постољу од мрамора показао се натпис: ``Вуку — српски народ``.

У име свих Београђана обратио се градоначелник Влада Илић, који је након протоколарне захвалности, објаснио зашто раније није подигнут споменик Вуку Караџићу:

... Заузет радом на своме економском опорављању и на лечењу из минулих ратова, Београд још није стигао да према тим светлим вођама нашег народа испуни свој дуг захвалности на један достојан начин, како то велика дела њихова заслужују. Али тај дуг према њима није заборављен. Ако се чекало са испуњењем тога дуга, то је само зато да би израз наше захвалности био достојан великих дела њихових. Ја  се надам да ћемо се ми ускоро, иницијативом захвалног потомства, достојно одужити њиховој успомени, као што то данас чинимо према Вуку Караџићу.

На крају пред Вуков споменик положено је седам венаца: Српске Краљевске академије наука, Матице српске из Новог Сада, Државне штампарије, Савеза српских земљорадничких задруга, Савеза Сокола, Кола српских сестара и венац Подриња и Јадра.

Тог дана одржана је свечана академија на Коларчевом универзитету на којој су говорили академик Александар Белић, Димитрије Магарашевић, министар просвете, и Исидора Секулић. Прослава у Београду завршена је банкетом у хотелу ``Српски краљ``.

Трећег дана прославе Вуковог рођења, 8. новембра 1937. године, свечаност је завршена у Лозници, освећењем Дома културе и у Вуковом родном Тршићу.

Саша З. Станковић

Одломак из монографије о Влади Илићу,

„Први модерни градоначелник Београда“

 

Pročitano 42 puta Poslednji put izmenjeno četvrtak, 04 januar 2018 09:31

Ostavi komentar

Proverite da li ste uneli sve potrebne informacije gde je naznačeno (*). HTML kod nije dozvoljen.

Prelistavanje.rs Leskovac.biz