Sećanje na Boru Zdravkovića

ЛЕСКОВАЦ –  У Лесковачком културном центру синоћ је приређено књижевно вече ,,Сећање на Бору Здрав...

Slem - Nikola Milićević, novinar: Miodrag Veličković, izlaganje

ЛЕСКОВАЦ - (PanoramaPress.016) - Никола Милићевић, познати лесковачки новинар, главни уредник Нове...

Slem: Dragan Radović o Slobodanu Kostiću Kosti

ЛЕСКОВАЦ – (PanoramaPress.016) - Драган Радовић, познати лесковачки песник, књижевни критичар, есе...

  • Sećanje na Boru Zdravkovića

    petak, 22 decembar 2017 11:52
  • Slem - Nikola Milićević, novinar: Miodrag Veličković, izlaganje

    sreda, 22 novembar 2017 13:59
  • Slem: Dragan Radović o Slobodanu Kostiću Kosti

    sreda, 22 novembar 2017 11:18

Sećanje na Boru Zdravkovića Istaknut

petak, 22 decembar 2017 11:52 Napisao 

ЛЕСКОВАЦ –  У Лесковачком културном центру синоћ је приређено књижевно вече ,,Сећање на Бору Здравковића“, професора књижевности и најпознатијег и најбољег лесковачког песника.

Члановима породице уручена је Повеља“ коју су ЛКЦ и часопис „Наше стварање“ доделили посхумно Бориславу Здравковићу као главном и одговорном уреднику "Нашег стварања“ у периоду 1973-1979. и 1984-1993. године.

О  лику и делу професора Боре Здравковића говорили су Данило Коцић, новинар и писац и универзитетски професори Живан Стојковић и Драгомир С. Радовановић, велики пријатељи песника Боре Здравковића. Стихове песама Боре Здравковића казивала је позната лесковачка песникиња Андријана Митровић, а програм је водила Слађана Младеновић, уредница у Лесковчаком културном центру. Писутнима се из публике обратила Иванка Стојановић, песникиња, члан Удружења књижевника Србије, којој је Здравковић био професор у гимназији и уредник у Радио Лесковцу.

Песме су му објављиване у часописима. Био је члан Књижевног клуба Глубочица и Удружења писаца Лесковца, а добитник бројних награда за књижевност и Октобарске награде Лесковца.

Иначе, ово је традиционална манифестација, јер је прва одржана прошле године захваљујући ангажовању проф. др Драгомира С. Радовановића. Закључено је да ЛКЦ и Књижевни клуб „Глубочица“, чији је члан био песник Здравковић, установе песнички конкурс који ће носити име највећег и најпознатијег лесковачког песника.

 

ДАНИЛО КОЦИЋ О БОРИ ЗДРАВКОВИЋУ

    I

Навршило се пет година од смрти Борислава Боре Здравковића (Лесковац, 21. децембар 2012. у 82. години) и  педесет година од објављивања прве збирке његових песама „Тренуци лирике“ (Клуб писаца, Раднички универзитет Коста Стаменковић, Лесковац 1967).

Објавио збирке песама и критике:

Тренуци лирике, Лесковац, 1967;

На падинама сна, Лесковац, 2000.

Живот на даскама, позоришне критике (Лесковац, 1970)

Заједничке збирке:

  1. Препознавања, Лесковац 1962; У њој је око осамдесет песама чији су аутори Борислав Здравковић, Јосиф Стефановић, Бранко Перошевић и Раде Јовић),
  2. Она између мене и свега (са професором Драгомиром Радовановићем) и
  3. Она између звезда и лишћа (са Војиславом Истатковићем, Лесковац 1976).

II

КЊИГА „СЕЋАЊА НА БОРУ ЗДРАВКОВИЋА“ - Бора Здравковић по оценама критике и читалаца важи за најбољег лесковачког песника. Проф. др Драгомир Радовановић, најплоднији лесковачки књижевник, објавио је 2014. године књигу под насловом „Сећање на Бору Здравковић“. У њој су се одабране Борине песме (избор Данила Коцића), али и врло занимљиве анегдоте настале најчешће у кафанама.

У Лесковачком културном центру, подсетимо се, 25. децембра 2014. промовисана та књига у издању КК Глубочица чији је члан био овај изванредни лиричар. Говорили су, поред аутора проф. Драгомир Радовановића, Слађана Младеновић, уредница у ЛКЦ, Драган Радовић, песник, уредник часописа Наше стварање, Боркица Миловановић, председница КК Глубочица, проф. др Живан Стојковић и Данило Коцић, новинар и писац.

Прихваћен је предлог проф. др Живана Стојковића, познатог лесковачког историчара, да КК Глубочица установи књижевну награду која би носила име Боре Здравковића.

У Предговору књиге проф. др Драгомир С. Радовановић, констатује: Легендарни професор Лесковачке гимназије, узор многим генерацијама, личност огромног знања и високе интелигенције, песник је без премца.

(...) И дан данас се испредају приче о његовим предавањима, писменим вежбама, рада са младима.      Његове песме су антологијске. Он је феномен. Његова интелигенција изузетна, његова мисао за хумор пун метафора, иронија, па и цинизма.

(...) Сматрам, с обзиром на квалитет његовог дела и допринос култури не само Лесковца и Србије, него и шире, да му Лесковац није поклонио дужну пажњу.

 

III

    ТРЕНУЦИ ЛИРИКЕ - Лесковачки песник Борислав Бора Здравковић по животној биографији и песничком трајању (пола века), али пре свега по начину певања и схватања поезије и живота, најоригиналнији је поета на јужносрбијанским просторима.

(...) Здравковић је својом поезијом, која има све одлике модерне лирике, бежао од модернистичких егзибиција и нејасних кованица и у томе остао тврдоглаво доследан, па донекле и старомодан.

Осећајући ,,нови песнички звук’’, који њему као врсном песнику и професору књижевности није био прихватљив, клонио се писања, а када је то чинио, радио је са мером и у свом маниру.[2]

Здравковић је, видели смо из оцене Драгољуба Трајковића, али и ставова других критичара, које помиње у Прегледу лесковачког књижевног стваралаштва, првом збирком Тренуци лирике показао раскошан таленат и наметнуо се као зрео песник. Све остало је – историја.

Здравковићева прва збирка је књига несумњиве песничке вредности, и поред извесних падова и клонућа. Борислав Здравковић је творац стихова антологијске вредности, које будући састављачи антологија српске поезије  не би смели мимоићи. Јер, то су стихови који се памте, казују наизуст и воле.

Предговпр збирке Тренуци лирике написао је овој Мирослав Миловановић, који истиче да у његовом шапутању распознајемо „душу која сања“ и која уноси неку невидљиву моћ у сваку реч, стих и строфу. Те обичне речи су специфични облици лепоте у поетском ланцу асоцијалних идеја и контраста:

Није моја, туђа је ова јесен:

Ја и живот мој још се нисмо срели.

И када ћутим над собом наднесен,

то неко други моје речи вели.

Ова збирка саткана од низа најтананијих интима добија у графици Миодрага Павићевића једну веома успелу и скоро недељиву паралелу.

IV

   НА ПАДИНАМА СНА - Шта су други написали о Бори Здравковићу не би могло да стане и у повећи роман. У поглављу ,,Други о Бори’’ у његовој последњој збирци п ,,На падинама сна’’ (Лесковац, 2000) дате су изванредне оцене о Здравковићу.

Могло би се рећи, чега год да се латио овај рођени песник, дало је резултата. Штета је – ко зна колико пута смо рекли – али то није само наш суд, штета је, дакле, што је мало писао.

Одговор на то и на многа питања свакодневног људског трајања даће живот, а нама остаје да се једноставно замислимо над дубином његових порука које нам је упутио овај велики песник, професор, боем и пријатеље, пре свега оних који су хтели и знали да га добро слушају.

%

Уметнички предиспониран, самосвојног гласа, књижевно образован, Здравковић је, несумњиво, остварио дело солидне уметничке вредности. Утемељено на модерним песничким начелима, његово дело носи нешто од филигранских песника парнасовског типа. Стављено на пробу структуралних анализа, оно делује одлично и поетично.[3]

Он има јасан поглед на ствари: песма је крајње отворена и комуникативна. Из његове метафоре не произилази нешто лоше, него – како каже једна лепа реч – само сведочанство нашег срца.

Ван сваке сумње, реч је о оформљеном ствараоцу. Пише чистим језиком, као да је из Херцеговине, кованице језика и земље рапсода.

Томислав Н. Цветковић констатује: Довољно је само навести стих било које Борине песме, па да намах бљесну речи као слап воде са планинског виса.[4]

   Раде Јовић, познати песник, приповеда: Елем, Борислав је песник, Борислав је време прошло и садашње, Борислав је боем. Борислав је стихотворац, Борислав је глава породице. Борислав је професор, Борислав је ваш и мој пријатељ. Зато, када будете мерили време, не заборавите боре Борислава Здравковића.[5]

 

V

   ЖИВОТ НА ДАСКАМА - Борислав Бора Здравковић био је луцидни позоришни критичар. Године 1970. лесковачко Народно позориште објављује његове, како их је назвао, ,,позоришне импресије’’, односно књигу позоришних приказа ,,Живот на даскама’’.[6]

Иако су Здравковићеве оцене каткад биле ,,преоштре’’, сви су знали да су – дело стручњака који зна шта је – позориште. О његовим позоришним критикама, песништву и животу у шест наставака је Наша реч објавила интервју.[7]

По оцени Томислава Н. Цветковића, Борислава Здравковића, први је увео књижевну позоришну критику и њоме обухватио највише представа од свих осталих рецензената.[8]

   %

Да закључим оценом проф. др Тихомира Петровића (На падинама сна), Здравковићево дело ће, извесно, издржати књижевне мене и захтеве. Стваралаштво Боре Здравковића заслужује заснованију и дубљу реч.

    %

На званичном сајту Града Лесковца, у рубрици „Знаменити Лесковчани“, налази се и име професора и песника Борислава Боре Здравковића.[9]

[2] Д. Коцић, Пола века песништва Боре Здравковића, Наша реч, 8. октобар 1999, Лесковачки дневник, јануар 2000.

[3] Др Т. Петровић, Песник и дело, предговор збирци песама Б. Здравковића На падинама сна, Удружење писаца, Лесковац 2000, стр.5.

[4] Напомена Т. Н. Цветковића: Прилог Перјаница нашег песничког неба, који преносило у целини, објављен је  у збирци песама На падинама сна, Лесковац, 2000; (датум писања – 15. новембар 1999).

[5] Раде Јовић, Време прошло и време садашње; (Из збирке Б. Здравковића На падинама сна, Лесковац 2000)

[6] Борислав Здравковић, Живот на даскама, Народно позориште Лесковац 1970.

[7] Интервју објављен у Нашој речи у 6 наставака. Први део се појавио 1. јула 2005, а последњи 5. августа 2005.

[8] Томислав Н. Цветковић, Поводом књиге и седам и по деценија позоришта у Лесковцу, Живот на даскама, предговор, Народно позориште Лесковац 1970, стр. 7-13.

[9] Ево тог списка знаменитих Лесковчана:

  1. Никола Скобаљић, војвода Ђурђа Бранковића, 1454.год. код Бање потукао до ногу турску војску.
  2. Илија Петровић Стреља, један од истакнутијих Карађорђевих војвода, вођа Лесковачког устанка из 1807.год.
  3. Сима Бунић, глумац, драматичар, редитељ, сценограф.
  4. Сретен Динић, просветитељ, публициста и књижевник.
  5. Михајло Николић - Сикичка, угледни трговац, председник среза Лесковачког, оснивач и управник Трговачке школе и председник Лесковачке трговачке омладине.
  6. Жак Конфино, књижевник, лекар и преводилац.
  7. Сергије Димитријевић, доктор правних наука, историограф, књижевник.
  8. Драгутин Ђорђевић, протојереј ставрофор, етнограф.
  9. Јован Јовановић, правник, публициста, демограф и антрополог.
  10. Миливоје Перовић, доктор правних наука, новинар и књижевник.
  11. Добривоје Каписазовић, песник, приповедач, драмски писац и хумориста.
  12. Драгољуб Трајковић, правник, историограф, хроничар, књижевник.
  13. Јован Поповић, сликар
  14. Звонко Марић, академик, физичар.
  15. Божидар Ђорђевић - Кукар, индустријалац и оснивач ХФИ Здравље – Ацтавис
  16. Борислав Здравковић, песник и позоришни критичар.
  17. Томислав Н. Цветковић, песник, приповедач и драмски писац.
  18. Николај Тимченко, философ и књижевни критичар.
  19. Миодраг Стојковић, генетичар.
  20. Гмитар Обрадовић, сликар (1935-2008)

 

Pročitano 100 puta

Ostavi komentar

Proverite da li ste uneli sve potrebne informacije gde je naznačeno (*). HTML kod nije dozvoljen.

Prelistavanje.rs Leskovac.biz