Raspisan konkurs za kratku priču "Vukašin Conić"

   LESKOVAC - Porodica književnika Vukašina Conića (1935 - 1980), autora romana Daleki beli putev...

MS udruženje: "Ja imam prava na ljubav i sreću"

LESKOVAC – U leskovačkom Kulturnom centru, sinoć je, povodom Svetskog dana obolelih od multipla sk...

Narodni muzej: Tajne arheoloških depoa

ЛЕСКОВАЦ - У присуству великог броја посетилаца синоћ је у Народном музеју Лесковац отворена изл...

  • Raspisan konkurs za kratku priču "Vukašin Conić"

    utorak, 06 jun 2017 16:12
  • MS udruženje: "Ja imam prava na ljubav i sreću"

    sreda, 31 maj 2017 09:21
  • Narodni muzej: Tajne arheoloških depoa

    sreda, 17 maj 2017 08:57

Srpska duhovna akademija: Nagradjeni Andrijana Mitrović, Dragomir S. Radovanović i Živan Stojković

subota, 20 maj 2017 16:13 Napisao 

LESKOVAC, PARAĆIN – Troje leskovačkih stvaralaca, pesnikinja Andrijana Mitrović i prof. dr Živan Stojković i Dragomir S. Radovanović, dobitnici su posebnih priznanja Srpske duhovne akademije iz Paraćina, koja su im juče uručena u Paraćinu.

Mlada i perspektivna pesnikinja Andrijana Mitrović dobila je ,,Povelju“, prof. dr Živan Stojković nagradu ,,Stefan Daslal“ a prof. dr Dragomir Radovanović priznanje,,Pesnička hrisovulja“ ,,za izuzetan doprinos srpskoj poeziji, književnosti, kulturi i duhovnosti“.

Srpska duhovna akademija u Paraćinu prvi put je održana u julu 2005. godine. To je bio početak kulturne manifestacije koja se, uprkos teškim finansijskim i društvenim okolnostima, održala do danas, kada je dobila svoj identitet i postala priznata i poznata kulturna institucija u nacionalnim okvirima, koja traje kontinuirano tokom godine, a nagrade najboljima i najzaslužnijima srpskim književnicima i umetnicima, stvaraocima svih opredeljenja i provinijencije, dodeljuju se na završnoj svečanosti.
Srpska duhovna akademija danas uživa ugled respektabilne kulturne institucije u Srbiji, a o njenom ugledu i važnosti u srpskoj duhovnosti, književnosti, kulturi i umetnosti  govore brojna ugledna imena dosadašnjih  dobitnika njenih priznanja. O prestižu Srpske duhovne akademije svedoči i veliki broj predloga za dobitnike priznanja koji pristižu Akademiji, kao i veliko interesovanje vrhunskih srpskih književnika i umetnika iz cele Srbije za rad Srpske duhovne akademije u Paraćinu.

KRATAK ISTORIJAT RAZVOJA SRPSKE DUHOVNE AKADEMIJE I NJENI CILJEVI

Ideja za osnivanjem jedne institucije  od nacionalnog značaja i integriteta, kao što je Srpska duhovna akademija, živela je više decenija u mojoj glavi i srcu.  Inicijativu za osnivanje pokrenuo sam u Paraćinu 20. maja 2005. godine, pred grupom eminentnih i uglednih srpskih književnika i intelektualaca, članova Udruženja književnika Srbije. Sutradan 21. maja 2005. još jednom je detaljnije razmatrana koncepcija, plan i program rada buduće Srpske duhovne akademije, institucije koja će proizilaziti iz Statuta i Programa Udruženja književnika Srbije, Francuska 7, u Beogradu i Podružnice UKS-a za Pomoravski okrug u Jagodini. Zaključeno je da je ovakva manifestacija apsolutno potrebna na srpskom duhovnom prostoru, i da će njeni ciljevi biti unapređenje duhovnosti, književnosti, umetnosti i kulture, kao i očuvanje srpske nacionalne baštine.
Odluka o organizovanju Srpske duhovne akademije i konstituisanju Upravnog odbora  doneta je na sednici održanoj 9. juna 2005. godine u Paraćinu. Članovi prvog Upravnog odbora Srpske duhovne akademije, bili su književnici: Miroslav Dimitrijević, Bajo Džaković, Zoran Trifunović, Miroslav Čopa i slikar Srbobran Kilibarda. Za prvog predsednika Akademije izabran je književnik Miroslav Dimitrijević. Odlučeno je da Srpska duhovna akademija svoju aktivnost ostvaruje kontinuirano tokom cele godine, a na godišnjoj svečanosti dodeljivaće priznanja najistaknutijim srpskim stvaraocima. Odluka o ustanovljenju i dodeli priznanja doneta je 10. juna 2005. godine.

Priznanje RAVANIČANIN, u znak poštovanja i sećanja na trojicu srednjevekovnih monaha iz manastira Ravanice, koji se skromno potpisivahu  samo kao - Ravaničanin, dodeljivaće se za izuzetan doprinos razvoju, negovanju i očuvanju srpske duhovnosti, kulture, tradicije i baštine. Biće to nagrada za životno delo. Priznanje RAVANIČANIN imaće pisani dokument, koji će pratiti umetnička skulptura u staklu, rad poznatog umetnika i dizajnera Srbobrana Kilibarde ili neki drugi umetnički i slikarski rad. Zbog materijalnih razloga staklene skulpture se više ne dodeljuju.

Priznanje PESNIČKA HRISOVULJA, kao znak sećanja na dve hrisovulje (povelje) kneza Lazara, a koje nemaju samo duhovnu, već i književnu i istorijsku vrednost, dodeljivaće se za značajan doprinos srpskoj književnosti, umetnosti i kulturi.

Godine 2013. doneta je odluka da se uz pomenuta ustanove i još dva nova priznanja: POVELJA i VELIKA POVELJA ZAHVALNOSTI, stvaraocima koji su zaslužni za razvoj srpske kulture i duhovnosti, kao i za rad, održavanje i negovanje Srpske duhovne akademije.

Na sednici Upravnog odbora Srpske duhovne akademije, održane 26. septembra 2014. u Klubu novinara u Jagodini, doneta je odluka da se ustanovi i nagrada „VIDOSAV TREPČANIN“ u znak poštovanja ličnosti i dela ovog buntovnog i rodoljubivog pesnika – boema iz našeg kraja, inače nepravedno zapostavljenog, pesnicima koji stilski i sadržajno nastavljaju njegovim književnim putem. Zbog teških finansijskih i društvenih okolnosti, Srpska duhovna akademija nije mogla svake godine da  dodeljuje pomenuta priznanja, ali je Upravni odbor Akademije permanentno tokom godina organizovao književne večeri i promocije, izdavačku delatnost i predstavljanje brojnih knjiga, kako u samom Paraćinu, tako i u drugim mestima Srbije, a njeni članovi su dobijali mnoge ugledne nagrade. S toga smatramo da je Srpska duhovna akademija ispunila svoje programske ciljeve i da se pravom  možemo ponositi na njeno jedanaestogodišnje trajanje.
Ona bi trebalo i u buduće da ispravlja nepravde koje se čine srpskim piscima i stvaraocima uopšte, posebno onim iz unutrašnjosti Srbije (provincije), pre svega kada su u pitanju nagrade i priznanja, koja do njih nikako ne stižu za života, ili vrlo retko, iz prestonog nam grada i dičnoga kulturnog centra, a tamo se za njih otimaju bliži žirijima, komisijama i uticajnim pojedincima i bolje postavljene „literate od karijere“, imućniji pisci ali niskoga i siromašnoga talenta, koji se ne stide ni da kupe svoje nagrade, a ne stide se, bogami, ni članovi komisija, žirija i kritičari.  Organizovani u klanove, politički, ideološki i dogmatski ostrašćene grupe, ali u velikoj meri zavisne od svojih mentora, prestonički pisci, pa i umetnici svih fela, izražavaju i javni prezir prema svojim kolegama iz unutrašnjosti Srbije i njihovom stvaralaštvu.
Srpska duhovna akademija u Paraćinu nema nikakve dotacije, nikakvu finansijsku pomoć od bilo koje državne institucije ili organa,  već sve organizujemo „o svom ruvu i kruvu“, ali zato smo potpuno nezavisni i slobodni u izboru laureta i uopšte u svojoj delatnosti.
         Zašto baš Srpska duhovna akademija u Paraćinu? Zato što je Paraćin još pre 7500 godina imao svoje pismo, slovno i linearno, a slovno pismo pronađeno u Paraćinu, predstavlja najrazvijeniji varijetet slovnog vinčanskog pisma, odnosno srpskog pisma – srbice. Srbica je, dakle, starija čak za 2500 godina od zvanično najstarijeg pisma  -sumerskog, koje se  ubicira na oko 3200 godina pre nove ere. Paraćin je, dakle, imao svoju glinenu biblioteku još pre 7,5 milenijuma. Ona je, doduše, brojala  desetak ili  dvadesetak glinenih „knjiga“, ali to su bile istovremeno i prve knjige na svetu.
Drevni Moravci sa ovog terena bili su pismeni još pre sedam i po milenijuma. To nas obavezuje da i nadalje čuvamo i negujemo svoje pismo, svoju bogatu kulturnu, duhovnu, istorijsku i nacionalnu baštinu.
        Zašto baš nagrada „Ravaničanin“? Od bitke na Kosovu do Velike seobe Srba, u manastiru Ravanici su živeli i pisali, držali luču pismenosti, duhovnosti i kulture, skromni monasi koji su se potpisivali kao Ravaničan 1, Ravaničanin 2 i Ravaničanin 3. Oni su ostavili ne samo veoma bitne istorijske podatke iz tog vremena, već su i sami stvarali. Zato smo njima u počast i slavu, odlučili da Srpska duhovna akademija dodeljuje godišnje po tri priznanja “Ravaničanin“.
Nagrada „Pesnička hrisovulja“: Prema istorijskim podacima, knez Lazar je manastiru Ravanici  podario dve hrisuvulje, povelje ili darovnice. Uvodni deo svih hrisovulja – arenge -  imao je predivne i nadahnute tekstove ispunjene bogomislenijem, duhovnom lepotom i poezijom, vrlo uzvišenog stila. To je bio razlog da Srpska duhovna akademija ustanovi i nagrade sa ovim imenom.
Nagrade Velika povelja, Velika povelja zahvalnosti  i Povelja dodeljuju se od 2013. godine za doprinos duhovnosti i kulturi, a nagrada„Vidosav Trepčanin“ dodeljuje se od 2014. godine za buntovnu, rodoljubivu, protestnu i satiričnu poeziju.

Miroslav DIMITRIJEVIĆ, književnik, predsednik Srpske duhovne akademije u Paraćinu

Pročitano 221 puta Poslednji put izmenjeno subota, 20 maj 2017 16:25

Ostavi komentar

Proverite da li ste uneli sve potrebne informacije gde je naznačeno (*). HTML kod nije dozvoljen.

Prelistavanje.rs Leskovac.biz