Raspisan konkurs za kratku priču "Vukašin Conić"

   LESKOVAC - Porodica književnika Vukašina Conića (1935 - 1980), autora romana Daleki beli putev...

MS udruženje: "Ja imam prava na ljubav i sreću"

LESKOVAC – U leskovačkom Kulturnom centru, sinoć je, povodom Svetskog dana obolelih od multipla sk...

Narodni muzej: Tajne arheoloških depoa

ЛЕСКОВАЦ - У присуству великог броја посетилаца синоћ је у Народном музеју Лесковац отворена изл...

  • Raspisan konkurs za kratku priču "Vukašin Conić"

    utorak, 06 jun 2017 16:12
  • MS udruženje: "Ja imam prava na ljubav i sreću"

    sreda, 31 maj 2017 09:21
  • Narodni muzej: Tajne arheoloških depoa

    sreda, 17 maj 2017 08:57

Dragomir Radovanović: Promovisana 151. knjiga!

subota, 08 april 2017 11:01 Napisao 

ЛЕСКОВАЦ – У Центру за економику домаћинства синоћ (7. априла 2017) обележена је 30. годишњица стваралаштва проф. др Драгомира Радовановића, најплоднијег лесковачког књижевника.

Промовисана је Радовановићева 151 књига „Дно дна је на врху“ и обележен 69. рођендан. О проф. др Драгомиру Радовановићу говорио је Данило Коцић, новинар и публициста, а делове књиге, једну монодраму и неколико одломака из романа читала је Маја Јовановић, глумица лесковачког Народног позоришта. Програм су улепшали ученици лесковачке Музичке школе, који су извели низ музичких нумера. Присутнима се обратио и проф. Радовановић, који је најавио нова дела, која ће се ускоро појавити из штампе.

Данило Коцић поклонио је Радовановићу први примерак своје књиге „Проф. др Драгомир С. Радовановић: хрестоматија и коментари“ (Лесковац 2017).

ДАНИЛО КОЦИЋ: "ПРОФ. ДР ДРАГОМИР С. РАДОВАНОВИЋ: ХРЕСТОМАТИЈА И КОМЕНТАРИ" (Лесковац 2017)

Изузетно обимно и разноврсно књижевно и научно дело проф. др Драгомира С. Радовановића захтева пажљив, озбиљан прступ, не само економиста, књижевних критичара, историчара литературе и сликарства, него и стручњака других области.  Поред основне делатности, професора економије на високим школама и факултетима, проф. Радовановић огледао се као врло талентовани  књижевник, истраживач наших обичаја, али и сликар и увелико се афирмисао као одличан аутор романа, драма, прича, песама и ненадмашни стваралац великог броја изванредних афоризама.[1]

Године 2016. Радовановић објављује, не случајно, 150. књигу Грешке економије и нови пут“, у издању Високе школе за пословну економију и предузетништво из Београда.[2]

Како сам написао на почетку двотомне студије „Лесковачки писци – трагови и трагања“ (Лесковац 2015, 2016) и „Лесковачки писци: хрестоматија и коментари“ (Лесковац 2017), та моја дела рађале су се из протеста, али уз много наде; рађала су се јер сам хтео, иако свестан своје недовољне упућености у све тајне лесковачке литературе и недовољног знања у писању оваквих књига, да се као човек овог временског теснаца, макар делимично, одужим вредним, упорним људима, који су живели у другом временском простору. Истовремено настала је из жеље да прибележим, макад узглед, у фрагментима, који камичак сјаја о људима, писцима, и не само њима, који и данас стварају, каткад потпуно заборављени или врло мало признати у средини којој су поклонили најлепше године и своје најлепше снове.

  Књига о проф. Драгомиру С. Радовановићу писана је са надом да ће некима послужити као подстрек да се лате тог заносног, лепог трагања за нечим што се зове – литература. Драгомир С Радовановић: хрестоматија и коментари није, наравно, само моје дело. Могло би се рећи да је и понајмање моја рукотворина. Ако се пажљиво чита, а верујем да ће је многи тако и читати, лако се може уочити, као на брисаном простору, да ми је у овом подухвату богата литература била највећи савезник.

Могао бих да закључим, без лажне скромности, да сам у овој књизи, макар делимице, омогућио још потпунији увид у обимно, изузетно вредно, књижевно и научно стваралаштво проф. др Радовановића, чија је библиографија довољно занимљива да тражи нове истраживаче, заљубљенике у књижевност, економију и сликарство.[3]

Данило Коцић

ДРАГОМИР С. РАДОВАНОВИЋ: ПРОФЕСОР И КЊИЖЕВНИК НЕПРЕСУШНЕ ЕНЕРГИЈЕ

 Драгомир С. Радовановић рођен је 7. априла 1948. године у Кацабаћу, општина Бојник, од оца Станоја и мајке Јованке. Основну школу завршио је у Кацабаћу и Косанчићу, а средњу у Лесковцу и ФОН у Београду. Магистрирао је на Економ ском факултету у Нишу, а докторирао на Економском факултету у Скопљу. Радио је у привреди 20 година, и то у комбинату „Тетекс“ у Тетову, „Вучјанки“ у Вучју и „Србијанки“ у Лесковцу. Затим је радио у просвети и то на Вишој економској школи у Лесковцу, Економском факултета Универзитета у Приштини, па опет на Вишој економској школи у Лесковцу. Сада је у Високој пословној школи струковних студија. Био је ванредни професор на Универзитету БК и Економском факултету Универзитета у Приштини.

Активно је почео да се бави књижевним радом од 1987. године. Био је оснивач и одговорни уредник „Лесковачке мућкалице“, српског часописа за хумор и сатиру. Сврстан је у књигу „Ко је ко у хумору и сатири Југославије“, Лексикону писаца просветних радника СРЈ и Републике Српске, публикацији „Знаменити Пусторечани“, као и у неколико антологија афористичара Југославије. За свој рад добио је многа признања: Орден рада са златним венцем, Октобарску награда за рад у привреди, Првомајску награда Привредне коморе Србије, награду КПЗ Лесковца, награду „Велемајстор сатире“ за трајан допринос српској сатиричној књижевности, коју додељује Српска духовна академија из Параћина, као и награду „Раваничанин“ - за трајни допринос српској књижевности, духовности, култури и националној баштини – награду за животно дело Српске духовне академије из Параћина и „Велику повељу Књижевне заједнице Удружења књижевника Србије у Јагодини, за трајни допринос српској књижевности. Добитник је и награде „Благодарје“ Удружења књижевника Србије из Београда за целокупно књижевно дело. Живи и ради у Лесковцу.[4]

На првим сусретима „Слем“ у Лесковцу, 2016. године, добио је награду „Др Жак Конфино“, названој по најпознатијем писцу и лекару лесковачког краја.

Године 2016. Радовановић је објавио 150. књигу Грешке економије и нови пут“, у издању Високе школе за пословну економију и предузетништво из Београда, која је 24. фебруара 2017. године промовисана у Свечаној сали лесковачког Технолошког факултета.

ПРОФ. ДР ДРАГОМИР С. РАДОВАНОВИЋ: БИБЛИОГРАФИЈА

Проф. др Драгомир С. Радовановић до краја 2016. године објавио је 150 књига. Огледао се у готово свим књижевним родовима, а задивљује његова лакоћа писања. Због тога не чуди што је било година када је промовисао и по пет, шест, па и више наслова! Ево његових важних дела:

  • Стално су будни, зар нису чудни (1987), Дом културе младих, Лесковац
  • Успешни промашаји (1989), Градина Ниш
  • Од рођења до смрти само нас живот дели (1992), Вук Караџић, Ниш
  • Животне дефиниције из недефинисаног живота (1992), Вук Караџић, Ниш
  • Хоћу да нешто нећу (1992), Ниш
  • Рати хир (1992), Вук Караџић, Ниш
  • Отворена у затвореном (1992), Вук Караџић, Ниш
  • Стање је црно па гледамо бело (1992), Градина, Ниш
  • Успутна размишљања (1995), Градина, Ниш
  • Ујед кобре (1996), Реч радника, Алексинац
  • Дум-дум реци- књига прва (1996), Реч радника, Алексинац
  • Дум-дум реци-књига друга (1996), Реч радника, Алексинац
  • Дум-дум реци- књига трећа (1996), Реч радника, Алексинац
  • Дум-дум реци- књига четврта (1996), Реч радника, Алексинац
  • Отворена у затвореном – друго, допуњено издање (1995), Реч радника, Алексинац
  • Празне главе избијају на површину (1996), Вук Караџић, Ниш
  • Риба је пеликану деликатес (1997), Реч радника, Алексинац
  • Све постаје горе када је горе горе (1997), Реч радника, Алексинац
  • Живот је узрок смрти (1997), Реч радника, Алексинац
  • Туђе нећемо, своје немамо (1997), Реч радника, Алексинац
  • Беле вране (1997), Реч радника, Алексинац
  • Почетак и крај се памте по оном између (1997), Реч радника, Алексинац
  • Гледала је унапред, а снашло је отпозади (1997), Реч радника, Алексинац
  • Они су сити а ми нисмо на броју (1997), Реч радника, Алексинац
  • И црвена ружа има своје трње (1997), Реч радника, Алексинац
  • Овоме се и атеисти крсте (1997), Реч радника, Алексинац
  • Марке су пуни марака (1997), Реч радника, Алексинац
  • Рејтин подижу спуштајући нам га (1997), Реч радника, Алексинац
  • Она између мене и свега (коауторство са Б. Здравковићем), (1996), Реч радника, Алексинац
  • Жена у мислима мојим (2005), ЛКЦ, Лесковац
  • Свемир у капи воде (1997), Реч радника, Алексинац
  • Играју се делије са остатком Србије (2006), ЛКЦ, Лесковац
  • Ко не уме да пронађе излаз треба му показати врата (2006), ЛКЦ, Лесковац
  • Вуне је све мање а дрндања више (2006), ЛКЦ, Лесковац
  • Док ми стварамо историју, други на мењају географију (2006), ЛКЦ, Лесковац
  • Досад смо подржавали ми вас горе, подржите мало ви нас доле (2008), ЛКЦ, Лесковац
  • Још читам идиоте (2002), СИИЦ, Ниш
  • Најбољи коњи скупштине су на улазу (2011), ЛКЦ, Лесковац
  • Асоцијације на разне варијације (2011), ЛКЦ, Лесковац
  • Њима све, нама ништа, и ником ништа (2011), ЛКЦ, Лесковац
  • Кривосеча – драма (1995), Понд, Лесковац
  • Бугарче – драма (1995), Понд, Лесковац
  • На оштрици ножа- приче (2004), СИИЦ, Ниш
  • Одговори живота – приче (2004), ЛКЦ, Лесковац
  • Жена у мислима мојим, (2005), ЛКЦ, Лесковац
  • (С)војна тајна (2006), ЛКЦ, Лесковац
  • Приче из таксија (2008), ЛКЦ, Лесковац
  • Стимулација духа (2008), ЛКЦ, Лесковац
  • Индекс црвен од стида (2011), ЛКЦ, Лесковац
  • А књига празна (2011), ЛКЦ, Лесковац
  • Приче свакојаке (2011), ЛКЦ, Лесковац
  • Богу Божје – мисли о религији (1998), Реч радника, Алексинац
  • Деда – Тошино пиле-роман (2002), СИИЦ, Ниш
  • Како одживети живот (2011), ЛКЦ, Лесковац
  • То је то, а можда и није (2011), ЛКЦ, Лесковац
  • Моје време (2012), ЛКЦ, Лесковац
  • Са дна живота – песме (1997), Реч радника, Алексинац
  • Дилеме (2010), ЛКЦ, Лесковац
  • Шале из наше мале (1993), Наша реч, Лесковац
  • Шале из наше мале (1994), Понд, Лесковац
  • Шале из наше мале – 1111 вицева из лесковачког краја (1995), Наша реч, Лесковац
  • Шале из наше мале – 1111 вицева из лесковачког краја (1995), Реч радника, Алексинац
  • Шале из наше мале – 2222 вица из лесковачког краја (1998), Понд, Лесковац
  • Шале из наше мале – 1111 најновијих вицева из лесковачког краја (2008), ЛКЦ, Лесковац
  • Шале из наше мале – 3333 вицева из лесковачког краја (2008), ЛКЦ, Лесковац
  • Шале из женске мале (2008), ЛКЦ, Лесковац
  • Шале из дечје мале (2008), ЛКЦ, Лесковац
  • Шале из полицијске мале (2008), ЛКЦ, Лесковац
  • Шале из конобарске мале (2008), ЛКЦ, Лесковац
  • Шале из ловачко-риболовачке мале (2008), ЛКЦ, Лесковац
  • Шале из политичке мале (2008), ЛКЦ, Лесковац
  • Шале из судијско-затвореничке мале (2008), ЛКЦ, Лесковац
  • Шале из мушке мале (2008), ЛКЦ, Лесковац
  • Шале из богаташке мале (2008), ЛКЦ, Лесковац
  • Шале из лудачке мале (2008), ЛКЦ, Лесковац
  • Шале из докторске мале (2008), ЛКЦ, Лесковац
  • Шале из спортске мале (2008), ЛКЦ, Лесковац
  • Шале из таштине мале (2008), ЛКЦ, Лесковац
  • Шале из циганске мале (2008), ЛКЦ, Лесковац
  • Шале из поповске мале (2008), ЛКЦ, Лесковац
  • Шале из сељачке мале (2008), ЛКЦ, Лесковац
  • Шале из бабине и дедине мале (2008), ЛКЦ, Лесковац
  • Шале из мајкине и ћеркине мале (2008), ЛКЦ, Лесковац
  • Остале шале из наше мале (2008), ЛКЦ, Лесковац
  • 333 зашто – 333 зато (1999), СИИЦ, Ниш
  • 555 зашто –555 зато (1999), СИИЦ, Ниш
  • 1000 зашто – 1000 зато (1999), СИИЦ, Ниш
  • Џилит – дечје игре (2010), ЛКЦ, Лесковац
  • Да ли знате – занимљивости (2006), ЛКЦ, Лесковац
  • Океан у капљици воде (2012), ЛКЦ, Лесковац
  • Васељена у атому (2006), ЛКЦ, Лесковац
  • Високошколска фарма (2006), ЛКЦ, Лесковац
  • Обредне песме у пусторечком селу Кацабаћ (2006), ЛКЦ, Лесковац
  • Искре које перу Афоризми (2011), ЛКЦ, Лесковац
  • Афоризми и мисли за сва времена (2013), ЛКЦ, Лесковац
  • Тулча и булча 1 – сатиричне приче (2013), Глубочица, Лесковац
  • Тулча и булча 2 – сатиричне приче (2014), Глубочица, Лесковац
  • Тулча и булча 3 – сатиричне приче (2014), Глубочица, Лесковац
  • Сећање на Бору – сатиричне приче (2014), Глубочица, Лесковац
  • Енигма Живан лесковачки (2014), Глубочица, Лесковац
  • Размишљања (2014), Глубочица, Лесковац
  • Афоризми са Хисара 1 (2015), УКС, Књижевна заједница поморавског округа, Јагодина
  • Афоризми са Хисара 2 (2015), УКС, Књижевна заједница поморавског округа, Јагодина
  • Приче Са Хисара (2015), УКС, Књижевна заједница поморавског округа, Јагодина
  • Сатиричне приче са Хисара (2015), УКС, Књижевна заједница поморавског округа, Јагодина
  • Песме са Хисара (2015), УКС, Књижевна заједница поморавског округа, Јагодина
  • Драме са Хисара (2015), УКС, Књижевна заједница поморавског округа, Јагодина
  • Романи са Хисара (2015), УКС, Књижевна заједница поморавског округа, Јагодина
  • Мрежa паукова, роман (2016), УКС, Књижевна заједница поморавског округа, Јагодина
  • Лесковчанка, драма (2016), УКС, Књижевна заједница поморавског округа, Јагодина
  • Нано романи (2016), УКС, Књижевна заједница поморавског округа, Јагодина
  • Ласцивни нано (2016), УКС, Књижевна заједница поморавског округа, Јагодина
  • Чешљанка (2016), ЛКЦ, Лесковац
  • Живан Лесковачки у анегдотама (2016), ЛКЦ, Лесковац
  • Тулча и булча 4 (2016), ЛКЦ, Лесковац
  • Мени моји најдражи (2016), УКС, Заједница
  • Тулча и Булча 5 (2016), ЛКЦ, Лесковац
  • Мреже паукова (2016), ЛКЦ, Лесковац
  • Живан Лесковачки у анегдотама (2016), КК Глубочица, Лесковац
  • Дно дна је на врху (2017), КЗ Удружења књижевника Србије, Јагодина, Београд

АФОРИЗМИ ДРАГОМИРА С РАДОВАНОВИЋА: „ДНО ДНА ЈЕ НА ВРХУ“

Српске сатиричаре често називају и – криводринском дивизијом. У том случају др Драгомир С. Радовановић је један од ветерана ове интелектуалне борбене елите. Лоциран на својој високумној коти, већ више деценија испаљује сатиричне „рафале“ у разне але, али и аждаје које прете да нас однесу у бестрагију.[5]

И ова најновија збирка ефоризама Драгомира Радовановића је један заиста врло вредан сатирични реденик или рафал од 500 нових, оригиналних, мисаоних, духовитих и сатиричних реченица, које су настале у последње време и представљају израз зрелости и високоумности, сатирични врх не самом његовом, изузетно богатог опуса, већ и целокупне афористике. Што би се његошевски рекло: Вала свака му је на месту! Наслов Радовановићеве збирке је сам по себи изванредан афоризам „Дно дна је на врху“. А када није било! И то – дупло дно! Зна то одлично Драгомир Радовановић, који попут искусног цариника не мора да тркељише по торбама, већ одмах препозна кријумчаре. А они кријумчаре све: Од Пашића до хашића. И сами се одају. Чим зину, изговоре по неки „бисер“. Зато Радовановић каже: „Не пишем афоризме о политичарима, јер нико не воли глупе афоризме.“ И подсећа нас на природни закон када већ ионако немамо добре друштвене: „Ваљда знају да и лист падне када пожути.“ Али наше горе лист никако не опадне ни по највећем мразу. „Њима је ово рај, а нама је крај“, опомиње нас опет Радовановић да се тргнемо из летаргије и безнађа, да на живот гледамо мало оптимистичније, па каже: „Цвећка до цвећке – букет за сахрану.“ На кога је ово мислио др Радовановић не могу никако да се досетим. То је општепозната народна тајна, а „Највећа државнна тајна је – шта народ мисли о њима.“ Ако смо дотеле дошли, нисмо далеко одмакли. Ведар дух др Радовановића износи нам још једну „лепу“ страну нашег политичког живота. „Они зависе од нашег гласа, зато нам нема спаса.“ Онда, опасуљите се гласачи, кад већ немате хлеба. И тако мучи умне и друштвене муке наш познати, признати и угледни афористичар Радовановић, дубоко се замислио, и треба му мир за то, а не ова медијска алабука, па нам рече на растанку: „Одох да размислим. Размислио сам – одох!“ „Шта радиш тамо?“ - пита га један колега? „Главу бијем како да их бијем“ – одговара наш мислилац. „Кога, бре?“ – пита опет колега. “Па ове горе!“ – рече му Радовановић. Не вреди ти ништа зато што: „Данас сваки мајмун има свог горилу“, изговори колега чак и један Радовановићев афоризам наизуст. Алал вера Дарвину. Мислим мајмунска. Све је погодио. Човек се опет враћасвом претку. Црно нам се пише – заврте колега главом и оде. „Ако вам је судбина црна, идите у бели свет“ – саветује га опет брижни, сатирични угледник Радовановић.

Тешко оболео државни и друштвни организам др Радовановић лечи новом методом – акупунктуром и акупресуром. Нема неуралгичне тачке коју није додирнуо својом сатиричном иглом. Те оболеле друштвене чакре или нервне сплетове, Радовановић лечи кинеском методом: благим убодом – игле. А његова сатирична игла је, богами, поголема. Неки додири су болни, али лековити, а други додири су смеховити и духовити, значи опет лековити. А често се деси да др Радовановић убоде и на здраво место. Превентиве ради. То је права народна, старинска медицина (Када те мој афоризам убоде, не треба ти ни хлеба, ни воде).

Али ту има један тежи здравствено-друштвени проблем: „За Косово, душу нашу, боле их бели бубрези.“ То ће тешко да се излечи, осим ако се одмах не кастрирају. Али, ни то не иде: како ће државни органи да буду уштројени? Ко ће, бре, онда да гребе оволики народ? Да се жица“ од њега! Јесте: „Узели су нам срце Србије. Сада ће нас ухватити за неки други орган.“ Али на срећу: „Они ће ући у историју. Психијатрије.“ Како један доктор (наука) не чини конзилијум, па ни врсни др Радовановић, ове здравствене проблеме морају, ипак, решавати лекари из клинике „Др Лаза Лазаревић“.

Афоризам је увек у опозиционом односу према недемократији, неправди, неистини, неслободи и свакој злости. Афоризам би се могао дефинисати и као врста друштвеног барометра према коме колики је притисак, пресинг, репресалија, терор држава над појединцем... Са социјалног и економског аспекта није добро за народ у коме бујају афоризми, али је зато добро за књижевност. За ум. Па што си гладнији, ум ти је све бистрији, а афоризми све читкији. Све то иде до границе издржљивости. Па онда тиква мора једанпут да пукне. Али, „ни од тикве суда, ни од државе друга“, вели народна изрека.

Афоризам је кратка књижевна форма, али је зато др Драгомир Радовановић дугопругаш, спортским жаргоном речено, прави маратонац у афористици. И ту је првак државе. Као лидер у сатири добио је бројне награде, а међу њима и признање „Велемајстор сатире“, а то је добио само још један сатиричар у Србији. Трећег још увек нема на видику. Толико га је Драгомир Радовановић претекао. Радовановић је два пута био у најужем избору за награду „Радоје Домановић“, што је податак сам по себи за сваку похвалу. То је за сатиричаре као да си два пута био у најужем избору за НИН-ову награду. Или за Нобелову награду. Али и њоме ће бити овенчан др Радовановић. Иако је једном већ венчан, у овом случају може и други пут да се овенча. И црква то дозвољава, која се, иначе, не меша у свој посао. Политичари, углавном, ниси интелектуалци, то се види по посланицима Народне скупштине, па зато и не воле сатиру. За њих је афористика – мистика. Тако мисли Драгомир Радовановић, па написа: „Оде Марко у легенду, а буздовани завладаше.“ Од како они зајахаше, у седло јуначко, Србије је данас по бруто друштвеном производу чак испод афричког просека. То је то – дно дна, а о оме говори Драгомир Радовановић. Али то нам ништа не смета да опет будемо лидери у региону и то – на врху. Први у свему. Па и у назадовању. Неко мора и то да буде. Први отпозади.

„На дну сам, иако сам средњи слој“, вајка се аутор ове књиге блиставих афоризама, али нам најављује и „радосне“ вести. „Остаћемо без гладних. Не могу још дуго“. А онда саветује: „Све док их гладимо – гладоваћемо.“ Замислите свакодневну јадиковку једног професора, доктора наука, који каже: „Да сам се на улици школовао, сад бих био власт.“ Онда тех схватамо колика је туга преголема, пропадамо, а спаса нам нема. Али зато има избора сваке године, малтене. Међутим, код нас не могу сви ни да гласају: „Деца су искрена. Зато немају право гласа“, каже Радовановић.

Књига афоризама „Дно дна је на врху“ Драгомира Радовановића радоваће и обрадоваће сваког искреног човека, родољуба и грађанина... Сваког ко добро и брзо мисли. А ко споро мисли – брзо пропада. „Како стојимо, нећемо дуго да постојимо“, предвиђа Радовановић.

Ова књига Радовановићевих афоризама личи ми на ковчег са благом. Али материјално благо се налази негде другде. „Благо њима – ковчег нама“, како рече један Драгомиров колега.На крају нам не преостаје ништа друго него да отворимо ову књигу и да се слатко насмејемо, још једном. Смех је најбоља козметика за лице. Јер и кисео осмех је, ипак, осмех. „Дно дна је на врху“, а „Какво нам је друштво на врху добро је да смо још увек неко друштво“, закључује првак српске афористике Драгомир Радовановић.И свака му је на месту. Стоји као сали вена. Као златне полуге.[6]

ИЗАБРАНИ АФОРИЗМИ

  • Одох да размислим. Размислио сам, одох!
  • Кад завршим причу, проговорићу.
  • Кренули су на државу, а народ на њих.
  • Ако је љубав злочин, учинићу од тебе жртву.
  • Како стојимо, нећемо дуго да постојимо.
  • Главу бијем како да их бијем.
  • Овчице блеју а они се смеју.
  • Када је проговорио, завршио је причу.
  • Срби су се описменили. Разумеју сваки диктат.
  • Трпи и ћути, а трпимо што ћутимо.
  • Да би сачувао образ, покрио се ушима.
  • Не долази у обзир да без обзира немате обзира.
  • Усавршавамо се. За сада су нам само убиства и отмице савршене.
  • Стање је драматично боље.
  • Није умео да напише диктат али га је проводио.
  • У мафијашкој држави најбољи статус има заштићени сведок.
  • Иако не знам како треба, знам да овако не треба да раде.
  • У кући ме сви воле.Зато ме тако и зову.
  • Само слепац не може да види да нас слепци воде.
  • За народ народне кухиње, а за њихове творце националне пензије.
  • Идемо у смрт за бољи живот!
  • Кад атеисти траже бога, нађу ђавола!
  • Таман смо остали боси, а трње прекри снег!
  • Врло су карактерни типови. Немају карактера!
  • Ако немате шта рећи, имајте бар памети да ћутите!
  • Што смо ближи рају, то смо ближи крају!
  • Сви смо паметни, а мишљење јавности сматрамо мишњењем будале!
  • За кога је све добро, не зна за добро!
  • Не тражите памет у лудој глави!
  • Лако је волети више, а тешко – само једну жену!
  • Да би престало убијање, неке би требало убити!
  • Има неограничених могућности да се ограничи моћ ограничених!
  • Паметан искрористи и непријатеља, а будала ни пријатеља!
  • Кад би батине доносиле памет, магарци би били најпаметнији!
  • Сваком магарцу је сан да постане коњ! [7]
  • Ако желитеда будете мирни, крадите по закону
  • Алиментација је резултат лошерачунице или доброгпрорачуна
  • Бити или не бити – дилема је сваког полицајца.
  • Боље је бити иза решетака, него испред нишана.
  • Боље је умрети од живота него од смрти.
  • Будале су срећније од мудраца, али им они не завиде на томе.
  • Да није незадовољног народа, наша демократија би била савршена.
  • Да ли су ми вилу да око њихових вилапокупим сено.
  • Деци желимо срећнију будућност а не дамо им да ишта мењају.
  • Док он држи говор о срећи и благостању мени црева крче.
  • Док ми стварамо историју, други нам кроје географију.
  • Док су нас преводили жедне преко воде, остадосмо гладни.
  • Дон Жуан би сада кодмногих жена био приправник.
  • Желим да живим рискантно. Зато се бави писањем.
  • Животбез жена је традедија. Са њима комедија.
  • Животна ивици глади, довео ме је на ивицу лудила.
  • Заљубљени сте када вам је жена лепа, а не знате зашто је лепа.
  • Знамо ми који су кривци, али знамо да они о свему одлучују.
  • И беда је боља од лажног сјаја.
  • И данас сам забелио незапамћен успех. преживео сам.
  • И желати стално перу руке.
  • Избачен сам из седла. Тражим нову кобилу.
  • Имам сва права, али немам права да сазнам која су.
  • Ја радим. Ти радиш. Он ужива.
  • Ја сам слободан човек. Слободно могу да једем када имам.
  • Кад му трагедија успе, редитељ је срећан.

[1] Напомена: Најважнији извор за писање ове књиге била је библиографија радова проф. Радовановића, али и дела аутора ове књиге, двотомна студија „Лесковачки писци – трагови и трагања“ (Лесковац 2015, 2016) и најновије, треће, прерађено и допуњено издање студије под именословом: „Лесковачки писци: хрестоматија и коментари“ (Лесковац 2017) по којој је и ова књига названа: „Драгомир С. Радовановић: хрестоматија и коментари“.

[2] Напомена: Књига  је 24. фебруара 2017. године промовисана у Свечаној сали лесковачког Технолошког факултета.

[3] Шта значи хрестоматија? Проучавање онога што највише вреди знати, избор узорних места разних писаца, узорних чланака (нарочито за учење језика); избор филозофских књижевних дела.

[4] Драгомир С. Радовановић, „Мрежа паукова“, Књижевна заједница Удружења књижевника Србије за Поморавски округ, Јагодина, Београд 2016. године.

[5] Мирослав Димитријевић, рецензија, „Драгомир Радовановић првак државе у афористици“, Дно дна је на врху, Књижевна заједница Удружења књижевника Србије, Поморавског округа, Јагодина, Београд, 2017. године, стр. 55-59.

[6]Напомена: Ово је комплетна рецезија Мирослава Димитријевића, који је и уредник ове књиге афоризама Драгомира Радовановића.

[7] Напомена: Из књиге афоризама Дно дна је на врху (првих двадесет), „Још читам идиоте“и Афоризми са Хисара (прва књига)

Pročitano 129 puta Poslednji put izmenjeno subota, 08 april 2017 12:30

Ostavi komentar

Proverite da li ste uneli sve potrebne informacije gde je naznačeno (*). HTML kod nije dozvoljen.

Prelistavanje.rs Leskovac.biz