Raspisan konkurs za kratku priču "Vukašin Conić"

   LESKOVAC - Porodica književnika Vukašina Conića (1935 - 1980), autora romana Daleki beli putev...

MS udruženje: "Ja imam prava na ljubav i sreću"

LESKOVAC – U leskovačkom Kulturnom centru, sinoć je, povodom Svetskog dana obolelih od multipla sk...

Narodni muzej: Tajne arheoloških depoa

ЛЕСКОВАЦ - У присуству великог броја посетилаца синоћ је у Народном музеју Лесковац отворена изл...

  • Raspisan konkurs za kratku priču "Vukašin Conić"

    utorak, 06 jun 2017 16:12
  • MS udruženje: "Ja imam prava na ljubav i sreću"

    sreda, 31 maj 2017 09:21
  • Narodni muzej: Tajne arheoloških depoa

    sreda, 17 maj 2017 08:57

Marija Nikolić, pesnikinja: "Reči mrtvog čoveka"

utorak, 07 februar 2017 08:38 Napisao 

nikolic-marija-pesnikinja

ЛЕСКОВАЦ – Марија Николић (27) рођена је у Лесковцу, а живи у Турековцу. Објавила је збирку песама „Речи мртвог човека“, која је почетком фебруара 2017. године промовисана у Центру за економику домаћинства.

Рад песникиње Марије Николић представљен је у двотомној студији Данила Коцића "Лесковачки писци - трагови и трагања (треће издање, Лесковац 2017).

„Марија Николић, на специфичан начин кроз таму и мрачне стихове приказује лепоту постојања и природе. Корење, зраци и светлост се, кроз њене песме, ковитлају кроз живот приказујући сталну борбу против смрти и њене песме у том смислу асоцирају на елементре поезије Едгара Алана Поа“,  рекао је на промоцији мр Зоран Јовановић, песник и афористичар из Лесковца.

„Поезија је огледало у коме се огледа онај ко је пише и скоро увек је лична. У протеклих десетак година кроз своје песме препричавала сам живот и неминовну трагедију која је његов део. Ова књига настала је из жеље да то овековечим. Захваљујем се пријатељима који су ме подржали у намери да моја књига изађе пред читаоце као и члановима Поезије  016 који свим младим ауторима пружају прилику да се представе”, каже Марија Николић.
nikolic-marija-reci-mrtvog-coveka

ПОЕЗИЈА МАРИЈЕ НИКОЛИЋ

* * *
Моје руке круне месечеве зраке.
Ја сам маховина на оронулим стаблима храстова;
ја сам сиви ветар на оголелом камењу.
Ја сам чиста вода која замењује крв,
Ја сам корен,
ја сам тишина,
ја сам крилатост.
Ја сам песак,
и сазвежђе,
и бескрај.
И безазленост, и блесак и пепео.
Ја сам најтамнији
и највиши облак испод ваше косе.

* * *
Од месечине и ноћи га усних.
Дланови му бејаху меки
као зраци који боје тмину;
руке му бејаху јаке
као тмина која грли зраке.
Ходаше пољем по коме
ветар беше просипао тишину.
И жито, и грање, и трава
плесаху му под лобањом;
и мрак доби живот и покрете
у присуству његовом.
У зеницама му птице
настањене бејаху -
и ја учиних њихово гнездо
својим домом.
Под ногама му земља
беше сува и пуцаше
јер месечина мрви камен
а камен има укус светлости.
Од кише и облака
саткана му коса беше.
Од месечине и ноћи га усних
и у ноћи он месечина постаде.

* * *
Невидљив сам вашем богу.
Он повијених леђа клечи
и пушта вас у живот, као
вихор у крошње борова,
да донесете тишину и
усадите вечност
на бескрилна рамена.
Он слепо гледа у бездан
и пушта вас да голи
носите његову кожу
као кошуљу, и да вам
колевка буде сазвежђе
његовог загрљаја.
Ваш бог нема глас
и његов је крст
ваше проклетство.

nikolic-marija-3-grupno-promocija

Pročitano 993 puta Poslednji put izmenjeno utorak, 07 februar 2017 09:46

Ostavi komentar

Proverite da li ste uneli sve potrebne informacije gde je naznačeno (*). HTML kod nije dozvoljen.

Prelistavanje.rs Leskovac.biz