Raspisan konkurs za kratku priču "Vukašin Conić"

   LESKOVAC - Porodica književnika Vukašina Conića (1935 - 1980), autora romana Daleki beli putev...

MS udruženje: "Ja imam prava na ljubav i sreću"

LESKOVAC – U leskovačkom Kulturnom centru, sinoć je, povodom Svetskog dana obolelih od multipla sk...

Narodni muzej: Tajne arheoloških depoa

ЛЕСКОВАЦ - У присуству великог броја посетилаца синоћ је у Народном музеју Лесковац отворена изл...

  • Raspisan konkurs za kratku priču "Vukašin Conić"

    utorak, 06 jun 2017 16:12
  • MS udruženje: "Ja imam prava na ljubav i sreću"

    sreda, 31 maj 2017 09:21
  • Narodni muzej: Tajne arheoloških depoa

    sreda, 17 maj 2017 08:57

Danilo Kocić: "Čovek bez radne adrese", priča

sreda, 18 januar 2017 11:21 Napisao 

Biti bez posla, to je ram koji ne nudi vesele dane. Noći košmarne, jutra prepuna stresa i neke pritajene čežnje da će se baš toga dana desiti – čudo!

Poziva nema! Slike nezaposlenih podsećaju na uvenulu reku, na puste obale kraj kojih borave ljudi koji u tom tužnom krajoliku sebe najbolje mogu da oslušnu!

 Među onima koji traže radno mesto mnogo je siromaha, bolesnih, usamljenih ljudi. Dok su išli u školu, bilo je nade da će – kada se završi ta deonica njihovih života – neko reći: ,,Bravo, pa vi ste sjajni! Uspeh će vam otvoriti sva vrata!“

U tu priču mnogi mladi ljudi naivni, neiskvareni, puni nekog čudnog životnog optimizma namah poveruju! Mladost je katkad spremna da strpljivo sluša tuđa govorenja, duge priče i velike laži!

Kada nada utihne, kad nestane ta, možda i varljiva senka lepe slike, onda dolazi doba očajnika. Sivilo postaje jedina priča koju prepoznaje gubitnik. Nema drugog izlaza. Negde daleko, ko zna gde, pokušaće – samo neki, oni hrabriji i uporniji – da potraže svoji novi put. Mnogi će ga pronaći daleko od zavičajnih brda, u kraju gde se govori drugim jezikom. Tada će prozboriti, dok je sve u znaku pritajenog plača koji uništava ljudsku dobrotu: „Zbogom, zavičaju!“

Kako se oseća čovek bez adrese, bez radne adrese!? U uskom hodniku NSZ glasovi nemoćnih ljudi deluju kao najtvrđa optužnica. Kao što su činili i drugi, bilo je dana kada je na brojne adrese slao uredno sređena dokumenta. Tu su bile i fakultetske diplome i uverenja da nikada nije osuđivan, da nije pod istragom. Slao je i uverenje o dražavljanstvu i nalaz lekara i lepo sročena molba, ali i spiskove brojnih nagrada osvojenih na anonimnim konkursima. I mnogo drugog, potrebnog i manje važnog. Sve na jednom mestu i sve u isti mah!

Odgovarali su ćutanjem! Pokatkad su stizala i pisma; dojavili su da je primljen neko drugi! Bolji, gori, uspešniji, nije saznao! Znam, međutim, da je novoprimljeni kandidat davno, mesecima pre raspisivanja konkursa, na radnom mestu! To je, dakle, ta šifra za uspeh. I pre konkursa, eto zaposlenja! I tako redom desetine puta. Ciničnim smehom hteo je da pobedim svoju nestalnost, da bude jači od te velike nepravde. Spremao se da pišem novu molbu, ali bez nade da će želja biti ispunjena.

Ovo je, nažalost, vreme očajnika i doba poltrona. Izabrao je prvu adresu; nije jedini! I to ga je tešilo, jer u ovom nestalnom dobu nije porazno biti pobeđen.

San o pravdi i pravičnosti je njegova prošlost. Ipak, nada poslednja umire! To je jedina šifra spasenja njegove ranjene i nestalne senke koja  katkad podseća da se iza nje krije neki davno ispričani život!

 

DANILO KOCIĆ

Danilo Kocić rođen je 4. septembra 1949. godine (selo Dadince, Vlasotince). Kocić je profesor književnosti i diplomirani pravnik. Kao stipendista Kosova i Metoihije, (1972/73) bio je profesor Ustava SFRJ i Srpskog jezika u Gimnaziji „Braća Ribar“ (Istok). Radio je i kao profesor književnosti u Gimnaziji „Stevan Jakovljević“ (Vlasotince). Kocić je bio novinar i urednik u prištinskom dnevnom listu „Jedinstvo“ 1977/1978. godine, a zatim je tri decenije radio kao novinar - dopisnik Politike iz Leskovca i juga Srbije. Jedan je od osnivača (bio je i predsednik) Udruženja pisaca Leskovca i stalni saradnik „Pomaka“.Kocić je član Saveza književnika u otadžbini rasejanju (SKOR).

KNJIŽEVNI RAD:

Romani: Izabrani život (Iz beležaka mojih dana, Leskovac 1997), Izabrana tišina (Slučaj novinara Koste Danilovića, Leskovac 2000), Izabrani dani (Leskovac 2012); Izmaglice (Leskovac 2016), Autobiografija – vreme senki, I deo (Leskovac 2016); Izabrani spisi – slikanje memorije (I) (romani, priče, pesme, stručni radovi, Leskovac 2016);

Zbirke pesama i priča: Čudna lađa (Leskovac 1987), Dnevnik na raspustu (Leskovac 2002), Govor kamena (Leskovac 2004), Pesma ženi (Vlasotince 2007); Nevreme – priče iz zavičaja (Leskovac 2016);

Studije: Leskovački pisci – tragovi i traganja, I-II (Leskovac 2015, 2016); Humor u delima pisaca leskovačkog kraja (Leskovac 2016), Govor Leskovca i juga Srbije (Leskovac 2016)

Priređivački rad: Leskovački pesnici – tragovi i traganja (Panorama leskovačkog pesništva 1944 – 2014), Leskovac 2015. godine.

Dobitnik je brojnih priznanja, a 2016. godine dodeljena mu je Oktobarska nagrada Leskovac za izuzetan doprinos novinarstvu i pručavanju leskovačke književnosti, odnosno za dvotomnu studiju Leskovački pisci – tragovi i traganja I-II, prvo izdanje 2015, drugo 2016. godine (oko 2.000 strana velikog formata).

 

Pročitano 233 puta Poslednji put izmenjeno sreda, 18 januar 2017 11:24

Ostavi komentar

Proverite da li ste uneli sve potrebne informacije gde je naznačeno (*). HTML kod nije dozvoljen.

Prelistavanje.rs Leskovac.biz